У СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ЛУДАШКОЈЕЗЕРО” Сребрни караш потиснуо златног, лињак и чиков заштићени
Ихтиофауна у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро” сличан је животу у Палићком језеру и представља дом за око 13 врста риба, како аутохтоних, тако и оних инвазивних, алохтоних врста.
Некада је златни караш био најпознатији становник језера, међутим до данас га је скоро у потпуности потиснуо сребрни караш, познатији као бабушка, који и сада доминира унутар водене површине. Чувар заштићеног подручја у ЈП „Палић – Лудаш” Саша Вујић за „Дневник” каже да последњих пет година раде на његовом чишћењу на Палићу, а риболовци помажу тако што ту изловљену врсту не враћају назад у језеро.
– Од инвазивних врста ту су амурски чебачок и амерички патуљасти сомић, а са њим имамо много проблема у задње време. Може се рећи да је већина алохтоних врста игром случаја залутала у наше крајеве, но амерички патуљасти сомић је, мислим, намерно унесен. Брзо се размножава, сваштојед је и може да преживи у јако лошим условима. Лако се лови, па су људи у давна времена полазили од чињенице да је он добра опција за преживљавање становништва и зато су га уносили. Међутим, наши услови нису идеални за њега, те овде нарасте до 800 грама, просек је 200 - 350 грама, док у Америци тежи око четири килограма – рекао је Вујић.
Аутохтоне карактеритичне врсте су шаран, последњих година и смуђ, а најзаступљеније врсте су црвенперка и бодорка.
– Овде живе и две строго заштићене врсте. Лињак се у језеру налази још у траговима, а више га можемо наћи у речици Киреш. Ту је свој дом нашао и чиков. Ове две врсте уживају трајну забрану риболова, те када их риболовци и ухвате, у обавези су да их пусте назад у воду. Највеће мрестилиште шарана налази се баш око станишта подолских говеда, с обзиром на то да су они заједно са воденим биволима донесени како би ревитализовали станиште од инвазивне трске и направили џомбасте шашеве – прича наш саговорник.
Највећи улови којима су се риболовци похвалили до сада били су толстолобици и амури са више од 20 килограма, док је највећи излов шарана био око 13 килограма. За Лудаш је карактеристично то што се риба лови из чамца, јер је већи део обале под трском. Са обале може једино да се пеца на постојећим пристанима, или на локацији код старих црпних станица, где се још може прићи отвореној води.
– Рекреативни риболов је дозвољен на целој територији Лудашког језера, изузев у оквиру првог степена заштите, где је улаз забрањен. Режим заштите првог степена обухвата тршћаке на самом језеру Лудаш, а састоји се из два дела, и то североисточни део језера „Суви рит”, с пешчаним полуострвом површине од око 63 хектара до нетакнутих старих тршћака у јужном делу језера, површине 8,6 хектара. Тамо је станиште шеварског трстењака. И на каналу Палић – Лудаш дозвољено је пецање током целе године – поручио је чувар заштићеног подручја.
Риба се хвата на три штапа највише са по две удице на канапу. Од племените рибе смеју три комада највише да се однесу изнад минималне норме мере. Све што је испод, аутоматски се враћа назад.
– Напоменуо бих да је 2008. донета Уредба, која каже да је риболов из чамца дозвољен тек након 1. јула, када прође гнежђење птица. Интересантан је податак да, откада је она уведена, драстично се повећао број дивљих гусака, дивљих патака, али и осталих птичјих врста које се гнезде на воденој површини и у тршћацима – истиче Вујић.
Дозволе за пецање у СРП „Лудашко језеро” могу се набавити у управи на Палићу (Кањишки пут 17 а) или директно, од рибочувара или чувара заштићеног подручја на самој риболовној води. Дневна дозвола кошта 1.300 динара, док за годишњу треба издвојити 3.500 динара.
Ивана Бакмаз