U SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „LUDAŠKOJEZERO” Srebrni karaš potisnuo zlatnog, linjak i čikov zaštićeni

Nekada je zlatni karaš bio najpoznatiji stanovnik jezera, međutim do danas ga je skoro u potpunosti potisnuo srebrni karaš, poznatiji kao babuška, koji i sada dominira unutar vodene površine. Čuvar zaštićenog područja u JP „Palić – Ludaš” Saša Vujić za „Dnevnik” kaže da poslednjih pet godina rade na njegovom čišćenju na Paliću, a ribolovci pomažu tako što tu izlovljenu vrstu ne vraćaju nazad u jezero. 

– Od invazivnih vrsta tu su amurski čebačok i američki patuljasti somić, a sa njim imamo mnogo problema u zadnje vreme. Može se reći da je većina alohtonih vrsta igrom slučaja zalutala u naše krajeve, no američki patuljasti somić je, mislim, namerno unesen. Brzo se razmnožava, svaštojed je i može da preživi u jako lošim uslovima. Lako se lovi, pa su ljudi u davna vremena polazili od činjenice da je on dobra opcija za preživljavanje stanovništva i zato su ga unosili. Međutim, naši uslovi nisu idealni za njega, te ovde naraste do 800 grama, prosek je 200 - 350 grama, dok u Americi teži oko četiri kilograma – rekao je Vujić.

Autohtone karakteritične vrste su šaran, poslednjih godina i smuđ, a najzastupljenije vrste su crvenperka i bodorka.

– Ovde žive i dve strogo zaštićene vrste. Linjak se u jezeru nalazi još u tragovima, a više ga možemo naći u rečici Kireš. Tu je svoj dom našao i čikov. Ove dve vrste uživaju trajnu zabranu ribolova, te kada ih ribolovci i uhvate, u obavezi su da ih puste nazad u vodu. Najveće mrestilište šarana nalazi se baš oko staništa podolskih goveda, s obzirom na to da su oni zajedno sa vodenim bivolima doneseni kako bi revitalizovali stanište od invazivne trske i napravili džombaste šaševe – priča naš sagovornik. 

Najveći ulovi kojima su se ribolovci pohvalili do sada bili su tolstolobici i amuri sa više od 20 kilograma, dok je najveći izlov šarana bio oko 13 kilograma. Za Ludaš je karakteristično to što se riba lovi iz čamca, jer je veći deo obale pod trskom. Sa obale može jedino da se peca na postojećim pristanima, ili na lokaciji kod starih crpnih stanica, gde se još može prići otvorenoj vodi.

– Rekreativni ribolov je dozvoljen na celoj teritoriji Ludaškog jezera, izuzev u okviru prvog stepena zaštite, gde je ulaz zabranjen. Režim zaštite prvog stepena obuhvata tršćake na samom jezeru Ludaš, a sastoji se iz dva dela, i to severoistočni deo jezera „Suvi rit”, s peščanim poluostrvom površine od oko 63 hektara do netaknutih starih tršćaka u južnom delu jezera, površine 8,6 hektara. Tamo je stanište ševarskog trstenjaka. I na kanalu Palić – Ludaš dozvoljeno je pecanje tokom cele godine – poručio je čuvar zaštićenog područja.

Riba se hvata na tri štapa najviše sa po dve udice na kanapu. Od plemenite ribe smeju tri komada najviše da se odnesu iznad minimalne norme mere. Sve što je ispod, automatski se vraća nazad.

– Napomenuo bih da je 2008.  doneta Uredba, koja kaže da je ribolov iz čamca dozvoljen tek nakon 1. jula, kada prođe gnežđenje ptica. Interesantan je podatak da, otkada je ona uvedena, drastično se povećao broj divljih gusaka, divljih pataka, ali i ostalih ptičjih vrsta koje se gnezde na vodenoj površini i u tršćacima – ističe Vujić.

Dozvole za pecanje u SRP „Ludaško jezero” mogu se nabaviti u upravi na Paliću (Kanjiški put 17 a) ili direktno, od ribočuvara ili čuvara zaštićenog područja na samoj ribolovnoj vodi. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, dok za godišnju treba izdvojiti 3.500 dinara.

Ivana  Bakmaz