НОВОСАДСКИ РИБОЛОВЦИ УЗ АДРЕНАЛИН И ДРУШТВО ДО НАЈБОЉИХ УЛОВА По штапу близанци, а још не знају ко је најбољи

Уз добро друштво оних дружељубивих риболоваца, цела прича добија нову димензију.  Ону топлу, другарску, прожету лепим уживањем, међусобним “пецкањима“ и анегдотама које се касније, у опуштеној атмосфери, дуго препричавају. Ту причу живи група Новосађана, која последњих неколико година, када временске прилике то дозвољавају, махом два пута недељно одлази на пецање, углавном на канале или комерцијална језера широм Војводине. По пецарошком стажу, најмлађи међу њима је Драган Микулан. Како каже, „екипа га је заразила“ риболовом.

- Водили су ме по околним каналима и ето, допало ми се. Сада су ми омиљене дестинације Јегричка код Жабља и језеро Маглић. Јегричка ми се допада јер је вода чиста, а пецам крупне мелезе и деверике, које ако су тешки до пет килограма могу да се понесу, као и на језеру Маглић. Пецам и шаране на дубинку, користим удице 10 и 12. До сада, највећа упецана риба ми је амур од 10 килограма ког сам уловио код Жабља – каже Микулан.

Менхарда Веребеша многи памте као врсног новосадског голмана, потом и педагога у раду са млађаним чуварима мреже. У његовој мрежи својевремено није било много лопти, а сада, у мрежи за риболов, увек се нађе доста рибе.

- Почео сам да пецам од малена, већ са пет – шест година, уз стричеве, а ту љубав сам пренео и на сина. Највише волим да пецам на пловак, код Србобрана на ДТД-у, код Чуруга на Мртвој Тиси, „Оази“ код Гложана... Пецам шаране, деверике, мелезе, и тосамо на једну пецаљку, углавном „на ружу“ понекад на црвиће или кукуруз.  Имао сам шарана од 12 кила и амура од седам – каже Веребеш.

За грабљивице – сомове и смуђеве, задужен је тома Томашић. Вечим делом године борави у Немачкој, али од маја до септембра је са својим друштвом крај воде широм Војводине.

- Све канале смо обишли. Уживам крај Жабља, на каналу ДТД... Једино још нисмо установили ко је у нашој дружини најбољи пецарош – вели Тома, који каже да му је највећа упацана риба сом од 50 кила уловљен у Немачкој, а омиљени трофеји смуђеви до шест килограма у овдашњим водама.

Душан Милачић за екипу с којом иде у риболов каже да су они као сијамски близанци. Као дечак је почео да пеца: прво на перо, па пловак, уследили су озбиљнији штапови и машинице, али...

- Кад човек осети велику рибу и проради адраеналин, то је посебан осећај, нарочито кад се закачи крупан шаран. Имао сам једног од 10 килограма.  Ипак, и даље волим да пецам мелезе, а од мамаца највише користим поп-ап. Боила није за мене – каже Милачић.

Уз старог фудбалског аса Лацику Леринца, екипа пецароша, како кажу, нема времена за справљење рибље чорбе, али по некада зароштиљају. Много тога о пецању знају, али и даље се нису усагласили ко је у тој работи највичнији. Полако, има времена...

Душан Кнежић