NOVOSADSKI RIBOLOVCI UZ ADRENALIN I DRUŠTVO DO NAJBOLJIH ULOVA Po štapu blizanci, a još ne znaju ko je najbolji

Uz dobro društvo onih druželjubivih ribolovaca, cela priča dobija novu dimenziju.  Onu toplu, drugarsku, prožetu lepim uživanjem, međusobnim “peckanjima“ i anegdotama koje se kasnije, u opuštenoj atmosferi, dugo prepričavaju. Tu priču živi grupa Novosađana, koja poslednjih nekoliko godina, kada vremenske prilike to dozvoljavaju, mahom dva puta nedeljno odlazi na pecanje, uglavnom na kanale ili komercijalna jezera širom Vojvodine. Po pecaroškom stažu, najmlađi među njima je Dragan Mikulan. Kako kaže, „ekipa ga je zarazila“ ribolovom.

- Vodili su me po okolnim kanalima i eto, dopalo mi se. Sada su mi omiljene destinacije Jegrička kod Žablja i jezero Maglić. Jegrička mi se dopada jer je voda čista, a pecam krupne meleze i deverike, koje ako su teški do pet kilograma mogu da se ponesu, kao i na jezeru Maglić. Pecam i šarane na dubinku, koristim udice 10 i 12. Do sada, najveća upecana riba mi je amur od 10 kilograma kog sam ulovio kod Žablja – kaže Mikulan.

Menharda Verebeša mnogi pamte kao vrsnog novosadskog golmana, potom i pedagoga u radu sa mlađanim čuvarima mreže. U njegovoj mreži svojevremeno nije bilo mnogo lopti, a sada, u mreži za ribolov, uvek se nađe dosta ribe.

- Počeo sam da pecam od malena, već sa pet – šest godina, uz stričeve, a tu ljubav sam preneo i na sina. Najviše volim da pecam na plovak, kod Srbobrana na DTD-u, kod Čuruga na Mrtvoj Tisi, „Oazi“ kod Gložana... Pecam šarane, deverike, meleze, i tosamo na jednu pecaljku, uglavnom „na ružu“ ponekad na crviće ili kukuruz.  Imao sam šarana od 12 kila i amura od sedam – kaže Verebeš.

Za grabljivice – somove i smuđeve, zadužen je toma Tomašić. Večim delom godine boravi u Nemačkoj, ali od maja do septembra je sa svojim društvom kraj vode širom Vojvodine.

- Sve kanale smo obišli. Uživam kraj Žablja, na kanalu DTD... Jedino još nismo ustanovili ko je u našoj družini najbolji pecaroš – veli Toma, koji kaže da mu je najveća upacana riba som od 50 kila ulovljen u Nemačkoj, a omiljeni trofeji smuđevi do šest kilograma u ovdašnjim vodama.

Dušan Milačić za ekipu s kojom ide u ribolov kaže da su oni kao sijamski blizanci. Kao dečak je počeo da peca: prvo na pero, pa plovak, usledili su ozbiljniji štapovi i mašinice, ali...

- Kad čovek oseti veliku ribu i proradi adraenalin, to je poseban osećaj, naročito kad se zakači krupan šaran. Imao sam jednog od 10 kilograma.  Ipak, i dalje volim da pecam meleze, a od mamaca najviše koristim pop-ap. Boila nije za mene – kaže Milačić.

Uz starog fudbalskog asa Laciku Lerinca, ekipa pecaroša, kako kažu, nema vremena za spravljenje riblje čorbe, ali po nekada zaroštiljaju. Mnogo toga o pecanju znaju, ali i dalje se nisu usaglasili ko je u toj raboti najvičniji. Polako, ima vremena...

Dušan Knežić