ЈЕЗЕРО КРАЉЕВАЦ, КОД ДЕЛИБЛАТА, БИСЕР СРБИЈЕ: Краљевски ужици, капитални улови

А осим капиталних примерака рибе, пецароши имају прилику да уживају у итекако лепом амбијенту богате флоре и фауне. Зато и не чуди што је група локалних ентузијаста решила да од таквог језера, које се простире на површини од 170 хектара, пре 15 година подигне на ниво специјалног резервата прве категорије!

– Углавном смо се окупили ми ловци и риболовци, али и љубитељи природе, и 2003. смо основали удружење, а 2009. успели у намери да направимо резерват природе – прича за „Дневник” некадашњи заменик управника СПР Љубомир Стојичковић.

„Краљевац” је иначе познат по томе што привлачи пецароше из целог света и то не само током такмичења која организују.

– Имамо доста капиталних примерака рибе, рецимо сома и до 120 кила – вели наш саговорник, набрајајући рибе које се могу упецати у њиховој води попут шарана, смуђа, бабушке, деверике...

У самом језеру постоји 12 извора, што воду чини најквалитетнијом, а специфичном и по томе да на самој површини плута неколико острва са којих се, додуше, не може забацити.

– Сваке године радимо мониторинг и селективни излов амура и толстолобика, док порибљавамо популацију других аутохтоних врста. Оно што унесемо, морамо и да чувамо. Међутим, нема те службе која може да одржи рибљи фонд ако се свест људи не мења. Проблем је шо су многи пецароши и месождери који носе уловљену рибу која је законом забрањена. „Мрежароши“ су нам највећи проблем којих јесте све мање, али се и даље нађу понеки локалци – наглашава Стојичковић, додајући да су чак дозволили и ноћно пецање на језеру како би стално имали некога на води ко би пријављивао рибокрадице.

Премда се не очекује да се усред специјалног резервата природе може пецати, управљачи „Краљевца” су прогласи рибље подручје на 120 хектара, што им је држава омогућила.

– Ми на језеру организујемо разна такмичења, чак на европском и светском нивоу, али имамо и школу пецања и манифестацију „Удицом против дроге” с циљем да младима дамо добар пример и подстакнемо их да се клоне негативних утицаја – каже Љубомир Стојичковић, додајући да децу мотивишу разним наградама, дипломама, мајицама, штаповима. – Проблем је што у школи нема више старих учитеља и наставника који су некада доводили децу код нас и учили их да везују удицу и проводе време на води.

Према речима нашег саговорника, свако ко дође на „Краљевац” каже да је бисер за пецање, у шта смо се и сами уверили. А да би се одржао такав стандард, ваља увек имати мештане који су вољни да се ангажују, одржавају, едукују, а затим и уживају у богатој понуди са свима који их посете.

Тупави капиталац од 93 киле

Средином фебруара ове године на језеру „Краљевац” оборен је рекорд по питању најтеже упецане рибе.

Делиблаћанин Срђан Момиров, након целог дана пецања, за сат и 15 минута борбе успео је да извуче сома тешког 93 килограма!

– Пецао сам са обале, али сам морао у неком тренутку да уђем у чамац како бих га извадио – присећа се Момиров. – Нема ту тактике, само среће и мало знања.

Упецана сомина је била дугачка 2,34 метра, а уловљен је на кедера од киле, што није ништа за рибу која има уста као канта од 25 кила.

– Реакције су биле врло лепе, а сом је био укусан, завршио је у ресторану и правили смо чварке – вели наш саговорник, чија башта „удара” на језеро, те има поприличног стажа у пецању.

Осим овог капиталца, Момиров је прошле године упецао и два сома од 70 и 87 кила заједно са колегом из Долова Давидом Богдановим.

– Иду ме сомови, али то је упорност, а они су сами по себи тупави – закључује Делиблаћанин.

Л. Радловачки