Летња тровања храном треба схватити озбиљно

Лекари упозоравају на то да у неким случајевима може да дође до дехидратације организма, сепсе, па чак и до смртног исхода. Разлог за настанак тегоба је тровање поквареним намирницама, а главни кривац су термички необрађена јаја.

У Институту за јавно здравље Војводине кажу да је у периоду од 15. маја до 21. јуна на подручју АП Војводине регистровано 78 оболелих од салмонелозних тровања храном. Овај број је за 10 осто већи у односу на prеthodni месец, односно у периоду од 15. априла до 21. маја, када је регистрован 71 случај. Такође, двоструко је већи у односу на исти период прошле године када су од 15. маја до 21. јуна регистрована 44 случаја. Током последње три године, у летњем периоду од јуна до августа број оболелих је био од 34 до 81, што је у посеку 60 оболелих месечно.

„Гастроентеритис је најчешћи клинички облик салмонелозне инфекције. Инкубација је од шест сати до 72 сата. Тегобе трају обично три до четири дана и то су мучнине, повраћања, грчева у трбуху и појава пролива праћеног повишеном температуром. Столице су веома обилне, течне или кашасте, смрдљиве, зеленкасте. Могуће је присуство крви и слузи у столици, а ретко и ширење путем крви у виду сепсе. Могући су и случајеви клицоноштва, када особа излучује салмонеле столицом, а нема никаквих симптома болести“,  каже др Снежана Медић, шеф Одсека за епидемиолошки надзор над зоонозама, векторским и цревним заразним болестима Института за јавно здравље Војводине.

Болест има тежи облик код одојчади, мале деце, старијих и имунокомпромитованих лица. У случају појаве симптома потребно је јавити се свом лекару који ће да одреди терапију која укључује пробиотике, антибиотике, рехидрацију, дијету и друге третмане. Дужина лечења зависи од узраста пацијента, тежине клиничке слике, присутних других обољења и стања, ослабљене отпорности и других фактора.

„Нелечене салмонелозе посебно код деце, старијих особа и особа са ослабљеним имунитетом могу да имају теже последице, од дехидратације, преко сепсе, до смртног исхода. Свака пета особа се болнички лечи“, каже др Медић.

Салмонеле се најчешће преносе загађеном храном, а ретко прљавим рукама и индиректно. Најчешћи извор салмонелозних тровања храном су термички необрађени животињски продукти као што су јаја, месо, посебно живинско, затим млеко и млечни производи. Поред домаћих животиња и то живине, посебно патки, затим свиња, говеда и оваца, значајну улогу у преносу могу да имају и кућни љубимци, пси и мачке.Салмонелозе се спорадично јављају и у виду мањих или већих епидемија. Најчешће су породичне епидемије, док су епидемије везане за објекте јавне исхране данас много ређе него некад.

„У 2016. години у АП Војводини регистровано је укупно 496 оболелих од салмонелоза, а само за 36 (7,2 одсто) оболелих утврђена је епидемиолошка повезаност, односно конзумирање исте инкриминисане намирнице. У свим епидемијама су инкриминисану намирницу представљала недовољно термички обрађена јаја, а намирнице су припремљене и конзумиране у породици“, објашњава епидемиолог Центра за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине.

Најбоља превенција цревних заразних болести је безбедна припрема хране, то јест безбедно руковање намирницама и редовно прање руку и одржавање личне хигијене. Како би спречили контаминацију хране, радне површине, прибор и руке особе која припрема храну морају да буду чисте. Салмонеле најчешће доспевају у кухињу путем термички необрађене живине, делова живине и њиховим изнутрица, преко термички необрађеног и млевеног меса, рибе и морских плодова и на љусци јаја и у јајима. Посебну пажњу треба обратити на мирис, изглед и боју при куповини намирница, на начин паковања, избегавати додир са другим животним намирницама.

Јаја треба куповати само у неломљивим кутијама, а разбијено јаје, беланце и жуманце, треба држати далеко од других животних намирница. Не саветује се конзумирање ровитих, некуваних и непечених јаја, а све намирнице у које се убацују јаја потребно је добро термички обрадити, односно скувати или испећи. Салмонеле се брзо размножавају на собној температури, у млаким јелима, али се не размножавају у фрижидеру, зато фрижидер треба укључити на нижи степен хлађења, не више од 4° Ц, не претрпавати га храном и не отварати га често, препоручују епидемиолози Института за јавно здравље Војводине.

„Руке треба прати правилно, сапуном и водом, нарочито након употребе тоалета, мењања пелена, контакта са кућним љубимцима и увек пре припремања, сервирања и конзумирања хране. Након прања могу да се користе средства за дезинфекцију руку на бази алкохола, али она не могу да замене прање руку. Када сте болесни, не припремајте храну и не учествујте у нези других оболелих, најмање три дана након нестајања ваших симптома. Ово се такође односи и на куваре и особље које дели храну и учествује у исхрани у колективним смештајима, попут обданишта, болница, старачких домова“,  саветује др Медић.

За брисање руку требало би да се користе папирни убруси за једнократну употребу, нокти треба да су чисти, нелакирани и кратко подрезани. Препорука је и да се током припреме хране не носе ручни сат и накит.

„Кухињско особље са симптомима алергије, упале, прехладе, гнојења на рукама, глави или у ждрелу не сме да припрема јела, а озледе на рукама треба да буду завијене непромочивим завојем. Особе које имају стомачне тегобе и пролив или негују друге особе које имају пролив, не смеју да раде са храном, а са првим симптомима пролива треба се обратити лекару“, препоруке су лекара.

Љ. Петровић