Letnja trovanja hranom treba shvatiti ozbiljno
Crevne zarazne bolesti javljaju se tokom cele godine, ali najveći broj obolelih registruje se tokom letnjih meseci. Jedna od najčešćih crevnih bolesti koje se javljaju leti je salmoneloza, koju karakterišu mučnine, povraćanje, prolivi.
Lekari upozoravaju na to da u nekim slučajevima može da dođe do dehidratacije organizma, sepse, pa čak i do smrtnog ishoda. Razlog za nastanak tegoba je trovanje pokvarenim namirnicama, a glavni krivac su termički neobrađena jaja.
U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da je u periodu od 15. maja do 21. juna na području AP Vojvodine registrovano 78 obolelih od salmoneloznih trovanja hranom. Ovaj broj je za 10 osto veći u odnosu na prethodni mesec, odnosno u periodu od 15. aprila do 21. maja, kada je registrovan 71 slučaj. Takođe, dvostruko je veći u odnosu na isti period prošle godine kada su od 15. maja do 21. juna registrovana 44 slučaja. Tokom poslednje tri godine, u letnjem periodu od juna do avgusta broj obolelih je bio od 34 do 81, što je u poseku 60 obolelih mesečno.
„Gastroenteritis je najčešći klinički oblik salmonelozne infekcije. Inkubacija je od šest sati do 72 sata. Tegobe traju obično tri do četiri dana i to su mučnine, povraćanja, grčeva u trbuhu i pojava proliva praćenog povišenom temperaturom. Stolice su veoma obilne, tečne ili kašaste, smrdljive, zelenkaste. Moguće je prisustvo krvi i sluzi u stolici, a retko i širenje putem krvi u vidu sepse. Mogući su i slučajevi kliconoštva, kada osoba izlučuje salmonele stolicom, a nema nikakvih simptoma bolesti“, kaže dr Snežana Medić, šef Odseka za epidemiološki nadzor nad zoonozama, vektorskim i crevnim zaraznim bolestima Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Bolest ima teži oblik kod odojčadi, male dece, starijih i imunokompromitovanih lica. U slučaju pojave simptoma potrebno je javiti se svom lekaru koji će da odredi terapiju koja uključuje probiotike, antibiotike, rehidraciju, dijetu i druge tretmane. Dužina lečenja zavisi od uzrasta pacijenta, težine kliničke slike, prisutnih drugih oboljenja i stanja, oslabljene otpornosti i drugih faktora.
Bakterije otporne na zamrzavanje
Salmonele ubija visoka temperatura prilikom pripreme hrane, a temperatura u jelu mora da bude viša od 75 stepeni Celzijusa. Duboko zamrzavanje ne ubija salmonele. Hlađenje namirnica nakon termičke obrade ne bi smelo da traje duže od tri do četiri sata, a pripremljeno jelo na sobnoj temperaturi može da stoji dva do tri sata, nakon čega ga valja potrošiti. Sirova jaja, sirovo meso, sirovu ribu i morske plodove u hladnjak treba spremati zapakovane i paziti da krv ili voda sirovih namirnica ne zagadi druge namirnice. Ne treba spremati jela od jaja koja nisu temeljito ispečena ili kuvana.
„Nelečene salmoneloze posebno kod dece, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunitetom mogu da imaju teže posledice, od dehidratacije, preko sepse, do smrtnog ishoda. Svaka peta osoba se bolnički leči“, kaže dr Medić.
Salmonele se najčešće prenose zagađenom hranom, a retko prljavim rukama i indirektno. Najčešći izvor salmoneloznih trovanja hranom su termički neobrađeni životinjski produkti kao što su jaja, meso, posebno živinsko, zatim mleko i mlečni proizvodi. Pored domaćih životinja i to živine, posebno patki, zatim svinja, goveda i ovaca, značajnu ulogu u prenosu mogu da imaju i kućni ljubimci, psi i mačke.Salmoneloze se sporadično javljaju i u vidu manjih ili većih epidemija. Najčešće su porodične epidemije, dok su epidemije vezane za objekte javne ishrane danas mnogo ređe nego nekad.
„U 2016. godini u AP Vojvodini registrovano je ukupno 496 obolelih od salmoneloza, a samo za 36 (7,2 odsto) obolelih utvrđena je epidemiološka povezanost, odnosno konzumiranje iste inkriminisane namirnice. U svim epidemijama su inkriminisanu namirnicu predstavljala nedovoljno termički obrađena jaja, a namirnice su pripremljene i konzumirane u porodici“, objašnjava epidemiolog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Najbolja prevencija crevnih zaraznih bolesti je bezbedna priprema hrane, to jest bezbedno rukovanje namirnicama i redovno pranje ruku i održavanje lične higijene. Kako bi sprečili kontaminaciju hrane, radne površine, pribor i ruke osobe koja priprema hranu moraju da budu čiste. Salmonele najčešće dospevaju u kuhinju putem termički neobrađene živine, delova živine i njihovim iznutrica, preko termički neobrađenog i mlevenog mesa, ribe i morskih plodova i na ljusci jaja i u jajima. Posebnu pažnju treba obratiti na miris, izgled i boju pri kupovini namirnica, na način pakovanja, izbegavati dodir sa drugim životnim namirnicama.
Jaja treba kupovati samo u nelomljivim kutijama, a razbijeno jaje, belance i žumance, treba držati daleko od drugih životnih namirnica. Ne savetuje se konzumiranje rovitih, nekuvanih i nepečenih jaja, a sve namirnice u koje se ubacuju jaja potrebno je dobro termički obraditi, odnosno skuvati ili ispeći. Salmonele se brzo razmnožavaju na sobnoj temperaturi, u mlakim jelima, ali se ne razmnožavaju u frižideru, zato frižider treba uključiti na niži stepen hlađenja, ne više od 4° C, ne pretrpavati ga hranom i ne otvarati ga često, preporučuju epidemiolozi Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
„Ruke treba prati pravilno, sapunom i vodom, naročito nakon upotrebe toaleta, menjanja pelena, kontakta sa kućnim ljubimcima i uvek pre pripremanja, serviranja i konzumiranja hrane. Nakon pranja mogu da se koriste sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ali ona ne mogu da zamene pranje ruku. Kada ste bolesni, ne pripremajte hranu i ne učestvujte u nezi drugih obolelih, najmanje tri dana nakon nestajanja vaših simptoma. Ovo se takođe odnosi i na kuvare i osoblje koje deli hranu i učestvuje u ishrani u kolektivnim smeštajima, poput obdaništa, bolnica, staračkih domova“, savetuje dr Medić.
Za brisanje ruku trebalo bi da se koriste papirni ubrusi za jednokratnu upotrebu, nokti treba da su čisti, nelakirani i kratko podrezani. Preporuka je i da se tokom pripreme hrane ne nose ručni sat i nakit.
„Kuhinjsko osoblje sa simptomima alergije, upale, prehlade, gnojenja na rukama, glavi ili u ždrelu ne sme da priprema jela, a ozlede na rukama treba da budu zavijene nepromočivim zavojem. Osobe koje imaju stomačne tegobe i proliv ili neguju druge osobe koje imaju proliv, ne smeju da rade sa hranom, a sa prvim simptomima proliva treba se obratiti lekaru“, preporuke su lekara.
LJ. Petrović