Лане регистровано више од 28.000 насиља у породици
Полиција је током 2019. регистровала 28.214 догађаја насиља у породици, а проценила је да ризик постоји и издала наређење за хитне мере у 70,6 одсто случајева.
Мере удаљења учиниоца из стана изречене су у 45 одсто случајева, а у сличном износу и обе хитне мере (удаљење и забрана контакта и приближавања жртви). Тужилаштва су предложила за продужење на 30 дана 97,3 одсто полицијских хитних мера, што су судови најчешће усвајали. Насиље је поновило 6.002 учиниоца, скоро сваки трећи којем су изречене хитне мере. Хитне мере је прекршило 1.809 учинилаца. У 85,3 одсто случајева насиље учине мушкарци, а жртве су женског пола у 74 одсто. Само пет одсто изречених хитних мера обухвата заштиту деце.
Податке из prеthodnih редова прикупио је Аутономни женски жентар (АЖЦ), који их месечно прикупља и израђује периодичне извештаје о примени Закона о спречавању насиља у породици. АЖЦ упозорава да жртве насиља у породици не могу да чекају, те из тог разлога ова организација тражи потпуну примену Закона о спречавању насиља у породици и видљиве ефекте за безбедност и опоравак жртава.
Србија је јануара 2020. добила први (основни) извештај о примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици. И док се наводи да је учињен велики напредак у законској регулативи, констатују се знатни недостаци у примени закона, као и озбиљан недостатак ресурса (запослених, обучених, услуга и финансија), што знатно утиче на квалитет поступања у појединачним случајевима.
АЖЦ подсећа да три године од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици још увек немамо званични, обједињени извештај државних органа о делотворности његове примене, јер од јула 2018. нису одржаване седнице владиног Савета за сузбијање насиља у породици. Три године након почетка примене закона није успостављена ни централна евиденција о случајевима насиља у породици (у електронском облику), која би објединила податке из надлежних државних органа.
На састанцима групе за координацију и сарадњу разматрано је чак 51.911 случајева насиља у породици, за четвртину више него prеthodnе године. Подаци говоре да је израђено 18.648 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама, што је чак 42 одсто више него prеthodnе године, а ипак тек 72 одсто од укупног броја новопријављених случајева насиља у 2019. Жртве су сасвим ретко учествовале на овим састанцима, само један одсто (194 жртве), дупло мање него prеthodnе године.
Подаци говоре о томе да је знатно повећано оптерећене
ангажованих специјализованих професоионалаца у полицији, тужилаштву и центрима за социјални рад. Истовремено, остаје отворено питање о квалитету процена и одлука у таквим околностима. Очигледан је озбиљан недостатак времена и капацитета за израду индивидуалних планова заштите и подршке жртвама, њихово праћење и ревизију током године, а нема никаквих информација о садржају ових планова, нити о њиховим ефектима. Да ли су они који понове насиље строже санкционисани, или им се (поново) изрекну само хитне мере? Жртве, супротно законској могућности, не учествују у планирању властите безбедности и опоравка. Деца остају “невидљиве жртве” насиља у породици, и када га доживљавају, а нарочито када му сведоче.
Б. Опрановић
