Коронавирус и остали узроци смрти - од чега све умиремо?
ЛОНДОН: Забринутост јавности расте због коронавируса који се шири и броја смртних случајева који је достигао 3.400.
Међутим, иако се службени статус епидемије као међународног здравственог ванредног стања не доводи у питање, смртне последице вируса COVID-19 делују безначајно у поређењу с последицама болести срца, рака, саобраћајних несрећа, самоубистава или убистава, преноси Ројтерс.
Највеће "убице" у овом тренутку кардиоваскуларне болести (КВБ), све од хипертензије до можданог удара. Оне су криве за 17,8 милиона смрти у 2017. години, што је отприлике трећина од укупно 56 милиона умрлих те године.
Рак је такође при врху, са укупно 9,6 милиона смртних исхода. Респираторне болести и инфекције заједно су однели 6,5 милиона живота.
И деменција, пробавне болести и дијабетес односе много живота. Упркос сталном напретку у лечењу, ХИВ / АИДС је однео око 942.000 живота у 2017. години, а маларија 620.000. Епидемије сезонског грипа годишње убију између 290.000 и 650.000 људи, наводи Светска здравствена организација.
Гледано према фактору ризика, високи крвни притисак повезан је са 10,4 милиона смрти у 2017. години, пушење са 7,1 милиона, висок шећер у крви са 6,53 милиона, загађење ваздуха са 4,9 милиона, и гојазност са око 4,7 милиона умрлих.
Свакодневни живот носи и друге ризике. Повреде на путевима показале су се кобне за 1,24 милиона људи у 2017. години, што је око 3.400 дневно.
Самоубиство је још један чести узрок смрти. Близу 800.000 људи умре на тај начин сваке године, односно једна особа на 40 секунди, процењује СЗО. Наводи се да на сваку одраслу особу која изврши самоубиство више од 20 других себи покуша да одузме живот.
Око 464.000 људи широм света током 2017. године убијено је , што премашује 89.000 погинулих у оружаним сукобима у истом периоду, показује Глобална студија о убиствима 2019. коју је објавила Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ), преноси агенција.
