Само на платформи “Стеам” прошле године је изашло скоро десет хиљада нових видео игара. Међутим, и поред невероватне годишње хиперпродукције, и даље су релативно ретки бисери попут “Morrowinda” (који је био препун таквих наративних играрија да би се вероватно допао и Борхесу), научнофантастичне трилогије “Mass Effect” или “Драгон Аге” (нарочито првог дела који је у епској ширини захвата света, и лирски интимним односима између ликова могао да парира Толкину) па и трилогије “Witchera” чији је финални део можда и највољенија игра свих времена.