Клостридијом заражено 286 пацијената
Бактерија клостридијум дифициле вероватно је најчешћа болничка инфекција у последњих десет година, а углавном је добијају тешки болесници, односно они који већ имају ослабљен имуни систем. Колико је честа ова инфекција показују и извештаји Института за јавно здравље Војводине, према којима је од почетка године пријављено чак 286 случајева акутних гастроентеритиса проузрокованих клостридијом. Лекари кажу како је јако важно да болнички простор буде дезинфикован, а да пацијенти перу руке, јер ће тако, механичким трљањем скинути споре ове бактерије.
У последњем, априлском извештају Института за јавно здравље Војводине наводи се да је пријављено 76 случајева акутних гастроентеритиса проузрокованих бактеријом клостридијум дифициле. У марту је било 58, у фебруару чак 90, а у јануару су пријављена 62 случаја заразе овом бактеријом.
Иако се често мисли да је зараза овом бактеријом смртоносна, доцент др Надица Ковачевић с Одељења за гастроинтестиналне инфекције Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине каже како на прсте једне руке могу да се наброје они који умру од клостридијума.
„Таквих пацијената буде пет до шест за годину дана. Пацијенти током боравка у болници стекну клостридијум, али умиру од других болести. У последњих десет година клостријидија је честа. То је обична цревна заразна болест, која се преноси прљавим рукама.
Од ње оболева посебна група болесника, они који већ имају неко тешко обољење и слаб имунолошки систем, јер је у настанку инфекције важна имунолошка одбрана”, каже др Ковачевић и напомиње како је у борби против ове бактерије јако важна превенција, јер бактерија не може другачије да изазове инфекцију, сем ако уђе у организам преко уста.
Више епизода враћања инфекције
Болест може и да се враћа након излечења и управо су поновљене инфекције проблем. Оне се јављају од седам па до 40 дана од излечења, а могу да се врате и више пута. Др Надица Ковачевић каже да када се болест једном врати, 60 одсто је шанса да ће то да се понови, а некада се враћа и по пет или шест пута. У понављањима, болест нема тежу слику.
Клостридијум се најчешће јавља после хируршке интервенције, а велику улогу у настанку инфекције имају антибиотици које пацијенти пију током лечења. Наиме, они уништавају заштитну нормалну цревну флору, која код здравог човека спречава насељавање црева бактеријом клостридијум дифициле
“Бактерија се налази на свим површинама које пацијент додирује рукама, јер су споре ове бактерије веома отпорне у спољној средини и годинама могу да преживе, а осетљиве су само на хлорисане агресивне препарате. Отпорне су на сапуне и све дезинфектанте који не садрже хлор. Ипак, инфекција може да се спречи и прањем руку, после било које манипулације, а споре клостридијума се механички спирају трљањем”, наводи др Ковачевић.
Према њеним речима, неће свако оболети, а често оболевају тешки болесници. Непокретан пацијент не би смео да буде извор бактерије, јер он не може ни да је пренесе. Др Ковачевић каже како у таквим случајевима неко други учествује у преношењу бактерије, обично код неге болесника.
“У болницама је важно да се ураде две ствари. Прво је спречавање ширења спора по околини, односно дезинфиковање свих површина, а друго је да се води рачуна о одабиру антибиотика који се користе у лечењу и то тако што се бира онај који мање уништава заштитне бактерије. Потребно је од десет до 12 дана за лечење основне инфекције, а може да траје и дуже, јер се лечи и друга болест”,наводи др Ковачевић.
Љ. Петровић