Klostridijom zaraženo 286 pacijenata
Bakterija klostridijum dificile verovatno je najčešća bolnička infekcija u poslednjih deset godina, a uglavnom je dobijaju teški bolesnici, odnosno oni koji već imaju oslabljen imuni sistem. Koliko je česta ova infekcija pokazuju i izveštaji Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prema kojima je od početka godine prijavljeno čak 286 slučajeva akutnih gastroenteritisa prouzrokovanih klostridijom. Lekari kažu kako je jako važno da bolnički prostor bude dezinfikovan, a da pacijenti peru ruke, jer će tako, mehaničkim trljanjem skinuti spore ove bakterije.
U poslednjem, aprilskom izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine navodi se da je prijavljeno 76 slučajeva akutnih gastroenteritisa prouzrokovanih bakterijom klostridijum dificile. U martu je bilo 58, u februaru čak 90, a u januaru su prijavljena 62 slučaja zaraze ovom bakterijom.
Iako se često misli da je zaraza ovom bakterijom smrtonosna, docent dr Nadica Kovačević s Odeljenja za gastrointestinalne infekcije Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine kaže kako na prste jedne ruke mogu da se nabroje oni koji umru od klostridijuma.
„Takvih pacijenata bude pet do šest za godinu dana. Pacijenti tokom boravka u bolnici steknu klostridijum, ali umiru od drugih bolesti. U poslednjih deset godina klostrijidija je česta. To je obična crevna zarazna bolest, koja se prenosi prljavim rukama.
Od nje oboleva posebna grupa bolesnika, oni koji već imaju neko teško oboljenje i slab imunološki sistem, jer je u nastanku infekcije važna imunološka odbrana”, kaže dr Kovačević i napominje kako je u borbi protiv ove bakterije jako važna prevencija, jer bakterija ne može drugačije da izazove infekciju, sem ako uđe u organizam preko usta.
Više epizoda vraćanja infekcije
Bolest može i da se vraća nakon izlečenja i upravo su ponovljene infekcije problem. One se javljaju od sedam pa do 40 dana od izlečenja, a mogu da se vrate i više puta. Dr Nadica Kovačević kaže da kada se bolest jednom vrati, 60 odsto je šansa da će to da se ponovi, a nekada se vraća i po pet ili šest puta. U ponavljanjima, bolest nema težu sliku.
Klostridijum se najčešće javlja posle hirurške intervencije, a veliku ulogu u nastanku infekcije imaju antibiotici koje pacijenti piju tokom lečenja. Naime, oni uništavaju zaštitnu normalnu crevnu floru, koja kod zdravog čoveka sprečava naseljavanje creva bakterijom klostridijum dificile
“Bakterija se nalazi na svim površinama koje pacijent dodiruje rukama, jer su spore ove bakterije veoma otporne u spoljnoj sredini i godinama mogu da prežive, a osetljive su samo na hlorisane agresivne preparate. Otporne su na sapune i sve dezinfektante koji ne sadrže hlor. Ipak, infekcija može da se spreči i pranjem ruku, posle bilo koje manipulacije, a spore klostridijuma se mehanički spiraju trljanjem”, navodi dr Kovačević.
Prema njenim rečima, neće svako oboleti, a često obolevaju teški bolesnici. Nepokretan pacijent ne bi smeo da bude izvor bakterije, jer on ne može ni da je prenese. Dr Kovačević kaže kako u takvim slučajevima neko drugi učestvuje u prenošenju bakterije, obično kod nege bolesnika.
“U bolnicama je važno da se urade dve stvari. Prvo je sprečavanje širenja spora po okolini, odnosno dezinfikovanje svih površina, a drugo je da se vodi računa o odabiru antibiotika koji se koriste u lečenju i to tako što se bira onaj koji manje uništava zaštitne bakterije. Potrebno je od deset do 12 dana za lečenje osnovne infekcije, a može da traje i duže, jer se leči i druga bolest”,navodi dr Kovačević.
LJ. Petrović