Климатолог: Овако врућа лета постаће стандард у наредних 20 година

Објашњава и како смо се нашли у његовом центру. Та лета која нам се сада дешавају и која су нам се дешавала последњих 10-15 година постаће нека врста стандарда у наредних 20 година. Зато можемо очекивати да свако лето буде овакво или мало интензивније, поручује Ђурђевић.

Владимир Ђурђевић истиче да су у јуну оборени рекорди и биле су изузетно високе температуре, а наставили смо да будемо у том периоду врло топлог времена и почетком јула.

Владимир Ђурђевић је рекао да је услед овако високих темпертура повећан ризик од појаве пожара, чак и када нису директно изазвани врућином.

Навео је да су у Канади су пре неких десетак дана пробијени сви историјски рекорди у смислу максималних температура.

"Градић у коме је пробијен историјски рекорд, где су измерене енормно високе температуре, на крају је буквално изгорео. Тај град се није запалио од високе температуре, али је неки мањи пожар који је настао довољан да се разбукти", додао је Ђурђевић.

Поред тога, како каже, услед тако високих температура долази до топљења инсталација и на тај начин могу избити пожари.

"Високе температуре и суво време су периоди када је ризик велики да се и најмањи пожари распламсају и буду знатно озбиљнији", упозорио је Ђурђевић.

"На срећу, сутра и прекосутра долази озбиљније захлађење, посебно у петак са више падавина, што је важно, пошто последњих неколико недеља нема довољно падавина", рекао је Ђурђевић.

Истакао је да то изазива највеће проблеме у пољопривреди. "Ова киша је више него добродошла и то вероватно највише у петак и између недеље и понедељка", додао је он.

Најавио је да ће после тога бити један стабилнији период са мало нижим температурама него што су тренутне, тако да до краја наредне недеље можемо да очекујемо мало пријатније температуре – око 30 степени или нешто испод 30 степени.

Какво ће време бити након тога тренутне прогнозе не могу тачно да нам кажу, али како каже Ђурђевић, вероватно ћемо имати још коју епизоду овако високих температура до краја лета.

Шта је блокинг и како смо се ми нашли у његовом центру

Кривац за овакво време је метеоролошки феномен звани блокинг, а Ђурђевић објашњава да је то једна врста циркулационог система великих просторних размера од неколико хиљада километара.

"Ради се о систему виског притиска, ми када гледамо северну хемисферу имамо нека места где је низак притисак, ми то зовемо циклонима и места где је висок притисак која називамо антициклонима", рекао је Ђурђевић.

"Када се један антициклон устали на једном месту, када се добро позиционира, онда ту врсту циркулација када имамо тако висок притисак називамо блокингом. Он у принципу блокира време које би требало неком месту да дође", навео је он.

У западној Европи је сада пријатно време, а Ђурђевић каже да је то управо због тога што се она налази на периферији тог блокинга, а центар блокинга је тренутно изнад нас.

"Од нашег региона па све до севера, до Скандинавије су изузетно високе температуре већ данима и ситуација без падавина", каже Ђурђевић.

На питање да ли је тај блокинг опасан, Ђурђевић каже да је то стандарни циркулациони систем и да се дешава.

"Не ради се о некој изузетној атмосферској појави. Једино у ситуацији када се време замрзне и тако данима мање-више имамо исту ствар, онда могу да се десе овакве ствари да имамо јако високе температуре", нагласио је Ђурђевић.

Истиче да је не само појава блокинга последица климатских промена, него и то колико се често такве ситуације јављају, као и то колико су упорне у смислу остајања.

"И у прошлости смо имали те ситуације, али тренутно пошто има мање леда на Северном полу у односу на Екватор мало је успорено то премештање временских система, па се често деси да се атмосфера на неки начин замрзне и да имамо данима исто време", објаснио је Ђурђевић.

"Оваквих ситуација ће бити све више и биће мало интензивније него сада"

Извештај УН, који треба да буде објављен 2022. године, каже да ће се неизбежно због климатских промена живот драстично променити. Уколико се ништа не промени, годишње ће умирати 95.000 Европљана од топлотног удара, а уколико температура порасте за три степена, 200 милиона људи имаће проблем. Ђурђевић каже да се то већ догађало.

Подсетио је да је 2010. био топлотни талас у Русији када је преко 10.000 стадало од врућине, а у Европи је 2003. године више од 35.000 људи умрло.

"У Србији када смо 2007. имали један од најјачих топлотних таласа исто је била повећана смртност и то је била повећана за 75 процената у односу на неке референтне вредности", додао је он.

"Та лета која нам се сада дешавају и која су нам се дешавала последњих 10-15 година постаће нека врста стандарда у будућности, у наредних 20 година. Тако да ћемо очекивати да свако лето буде такво или мало интензивније, у том смислу и топлотни таласи током лета", истакао је Ђурђевић.

Указао је да када имамо овако дуго топлотни талас може се очекивати велики притисак на здравствене системе и на здравље људи посебно код деце, старијих особа и код хроничних болесника.

Навео је пример Канаде, у којој су забележене екстремене темепратуре, и где су отворили све јавне просторе који су имали клима-уређаје да људи бораве у њима током ноћи.

"Све хотелске собе у Ванкуверу су биле букиране зато што људи немају клима-уређаје и тамо клима-уређај није нешто што је постало стандард. Људи се тражили начин да се расхладе како су могли", додао је он.

Каже да смо се делимично прилагодили па су оваква лета постала нека врста стандарда.

"Нажалост, оваквих ситауција ће бити све више и биће мало интензивније него сада", закључио је Ђурђевић.

(РТС)