Клинички центри Србије и Војводине на истом задатку
Академик проф др. Небојша Лалић казао је да смо „У Србији, као и у целом свету, сведоци пораста броја оболелих од дијебетеса, који се за сада доступним методама медицине не може зауставити.”
„То је случај и с неким другим хроничним, незаразним болестима које представаљају велики лични, породични и друштвени проблем, а коме се последњих година посвећује и већа пажња. Влада пандемија дијабетеса и због тога смо се одлучили да све наше снаге удружимо у борби с овом болешћу“ - рекао је академик проф. др Небојша Лалић, директор Клинике за ендокринологију дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, председник Републичке комисије за превенцију и контролу шећерне болести при Министарству здравља.
Он је у Новом Саду за колеге из примарне здраствене заштите и Клиничког центра Војводине, којима је то био један вид додатне едуакције, одржао предавање “Најновије смернице у терапији типа 2 дијабетеса и хроничне компликације”.
Како је за “Дневник” рекао, стручњаци који се баве дијабетесом већ пар година раде на томе да се направи што боља организација посла, како би се постигли што бољи резултати у дијагностиции, лечењу и превенцији од ове болести. У том погледу је ово почетак интензивније сарадње клиничких центара Србије и Војводине и њихових клиника за ендокринологију.
“Процењује да је у Србији између осам и девет одсто популације оболело од дијабетеса. То је на нивоу Средње Европе, где је, као и овде, дијабетес у порасту. С друге стране, у порасту је у мери у којој је у порасту у земљама развијене дијабетолошке заштите, тако да можемо рећи да наши напори у последњих десетак година нису били узалудни“, истиче проф. др Лалић.
“Тип 2 дијабетеса је много раширенији од типа 1 и показало се да настаје у великој мере под утицајима фактора средине. Прелаз ка развијенијем друштву – транзиција или вестернизација, усвајање западног начина живота, стална борба и трка за послом и зарадом - стресне су ситуације које могу да утичу на пораст броја оболелих од дијабетеса. Ту треба тражити импулс који доводи до пораста оболелих у свим земљама, па и код нас“, објашњава проф. др Лалић.
Проф. др Едита Стокић, управница Клинике за ендокрионологију, дијебетес и болести метаболизма Клиничког центра Војводине и помоћник дирктора за здравство Клиничког центра Војводине, истиче да је Војводина регион карактеристичан и по великој преваланцији гојазности која је један од фактора настанка типа 2 дијабетеса.
“Током последњих неколико деценија уочен је пораст броја оболелих гојазних, а паралелно с тим и тип 2 шећерне болести. Војводина је регион са 50 одсто предгојазне и гојазне популације Ако кажем да је 80 до 90 процената оболелих од типа 2 дијабетеса гојазно, онда видимо колико је то велика армија болесника“, истиче проф др Стокић.
“Наша Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма се зато у великом обиму бави проблематиком ових пацијената: лечењем гојазности како би се превенирао настанак типа 2 дијабетеса, а код оболелих је циљ пре свега постизање што бољег стања гликорегулације, како би се спречио настанак хроничних дегенеративних компликација.”
В. Црњански