Klinički centri Srbije i Vojvodine na istom zadatku
Akademik prof dr. Nebojša Lalić kazao je da smo „U Srbiji, kao i u celom svetu, svedoci porasta broja obolelih od dijebetesa, koji se za sada dostupnim metodama medicine ne može zaustaviti.”
„To je slučaj i s nekim drugim hroničnim, nezaraznim bolestima koje predstavaljaju veliki lični, porodični i društveni problem, a kome se poslednjih godina posvećuje i veća pažnja. Vlada pandemija dijabetesa i zbog toga smo se odlučili da sve naše snage udružimo u borbi s ovom bolešću“ - rekao je akademik prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Republičke komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti pri Ministarstvu zdravlja.
On je u Novom Sadu za kolege iz primarne zdrastvene zaštite i Kliničkog centra Vojvodine, kojima je to bio jedan vid dodatne eduakcije, održao predavanje “Najnovije smernice u terapiji tipa 2 dijabetesa i hronične komplikacije”.
Kako je za “Dnevnik” rekao, stručnjaci koji se bave dijabetesom već par godina rade na tome da se napravi što bolja organizacija posla, kako bi se postigli što bolji rezultati u dijagnosticii, lečenju i prevenciji od ove bolesti. U tom pogledu je ovo početak intenzivnije saradnje kliničkih centara Srbije i Vojvodine i njihovih klinika za endokrinologiju.
“Procenjuje da je u Srbiji između osam i devet odsto populacije obolelo od dijabetesa. To je na nivou Srednje Evrope, gde je, kao i ovde, dijabetes u porastu. S druge strane, u porastu je u meri u kojoj je u porastu u zemljama razvijene dijabetološke zaštite, tako da možemo reći da naši napori u poslednjih desetak godina nisu bili uzaludni“, ističe prof. dr Lalić.
“Tip 2 dijabetesa je mnogo rašireniji od tipa 1 i pokazalo se da nastaje u velikoj mere pod uticajima faktora sredine. Prelaz ka razvijenijem društvu – tranzicija ili vesternizacija, usvajanje zapadnog načina života, stalna borba i trka za poslom i zaradom - stresne su situacije koje mogu da utiču na porast broja obolelih od dijabetesa. Tu treba tražiti impuls koji dovodi do porasta obolelih u svim zemljama, pa i kod nas“, objašnjava prof. dr Lalić.
Prof. dr Edita Stokić, upravnica Klinike za endokrionologiju, dijebetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodine i pomoćnik dirktora za zdravstvo Kliničkog centra Vojvodine, ističe da je Vojvodina region karakterističan i po velikoj prevalanciji gojaznosti koja je jedan od faktora nastanka tipa 2 dijabetesa.
“Tokom poslednjih nekoliko decenija uočen je porast broja obolelih gojaznih, a paralelno s tim i tip 2 šećerne bolesti. Vojvodina je region sa 50 odsto predgojazne i gojazne populacije Ako kažem da je 80 do 90 procenata obolelih od tipa 2 dijabetesa gojazno, onda vidimo koliko je to velika armija bolesnika“, ističe prof dr Stokić.
“Naša Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma se zato u velikom obimu bavi problematikom ovih pacijenata: lečenjem gojaznosti kako bi se prevenirao nastanak tipa 2 dijabetesa, a kod obolelih je cilj pre svega postizanje što boljeg stanja glikoregulacije, kako bi se sprečio nastanak hroničnih degenerativnih komplikacija.”
V. Crnjanski