Кисић: У ковид болницама више од 400 слободних респиратора

Кисић Тепавчевић је на редовној конференцији о ситацији са корона вирусом рекла да се одређен број респиратора користе и за пацијенте који нису оболели од Ковида 19, као и да се значајан број респиратора не налази у установама у којима се лече ковид пацијенти.



‘‘Бројеви о слободним респираторима показују да нису ни потребни, а надамо се да неће ни бити’‘, рекла је Кисић Тепавчевић и додала да је на механичкој вентилацији тренутно 95 пацијената.



На питање да ли струка препоручује да се летњи месеци искористе да се ‘‘прионе на рад’‘ или да се иде на колективне одморе, Кисић Тепавчевић је казала да је то питање разумно и логично, али да одлука зависи од организовања самих фирми.



‘‘Много тога се пропустило у радним активностима у prеthodnom периоду, сви смо били активирани на пољима који се односе на пандемију. Сви знамо колико нас послова чека, кад су у питању друге области, али да прво изађемо из епидемије и са што мање последица, а даље активности ћемо планирати да буде најбоље за све нас’‘, рекла је Кисић Тепавчевић.

„Најстарији грађани чине 15 одсто од свих оболелих од вируса корона, што је значајно мање у односу на друге земље, изјавила је Кисић Тепавчевић.



"Основни ефекат мера које смо увели, када је у питању забрана кретања најстаријих чланова популације, је у њиховој смањеној учесталости у укупној структури оболевања. Они учествују са 15 одсто, што је значајно мање у односу на друге земље", рекла је она.



Према њеним речима, већа је вероватноћа да дође до компликација и смртних исхода, уколико оболи особа у тој животној доби.



То потврђују и запажања у другим деловима света, додала је она.



Кисић је рекла да у последње три недеље бележимо унос вируса у геријатријске центре, што је, истиче, могло је да се спречи, али је ипак навела да је срећна околност што се то десило сада, када је дошло до слабљења, јер да се десило на почетку, смртност би сигурно била већа, што је био случај у многим земаљам широм Европе.



Епидемиолог Предраг Кон истакао је да ће тај проценат или број најстаријих који су оболели неће бити нешто због чега се нећемо стидети.



"Биће више десетина пута нижи него у Европи", рекао је Кон.

Дарија Кисић је рекла да није могуће сакрити умрле и хоспитализоване особе, нити то ико жели.



Кисић-Тепавчевић је, на питање о броју лекара који је у Србији од последице вируса корона умро, пошто председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић тврди да је број већи од објављеног, казала да чланови Кризног штаба свакодневно комуницирају све информације које су валидне, тачне и проверљиве.



„Мора да постоји одговорност за јавно изречену реч. Када је у питању група здравствених радника за које знамо да су изложени посебном ризику од обољевања и умирања, и међу нама постоје хронични болесници, особе са повећаним ризиком. Ми смо у наше редовне извештаје укључили и број здравствених радника који је оболео. Али када су у питању појединачни подаци знате да нисмо ни за друге категорији такве податке износили“, подвукла је она.



Кисић-Тепавчевић је истакла да нико не крије ништа и да је једини циљ конференција и сарадње са медијима правовремено информисање, као и ширење информација о превенцији у циљу заустављања епидемије.

„Када се отворе границе, свако ће сам одлучити да ли ће и где да путује, али треба имати у виду да ми не знамо каква је епидемиолошка ситуација у другим земљама и можда је ова година прилика да боље упознамо нашу земљу”, каже Кисић Тепавчевић.



Када је реч о летовањима ове године, Кисић је рекла да је то питање које је само индиректно везано за пандемију вируса корона, о којима се већ и говорило.



Доћи ће, каже, постепено до отварања граница, јер пандемија није само здравствени питање, и мора се разматрати из више углова.



"Када се отворе границе, нико никоме не може забранити да негде путује, то је ствар индивидуалне процене. Али, сада свако у оквиру својих граница ради оно што мисли да је најбоље за спречавање ширења вируса у својој популацији", рекла је Кисић.



Упозорила је да ми не знамо каква је епидемиолошка ситуација у другим земаљама.



"Отварање граница, одлазак у друге земље... не можемо потпуно да предвидимо. То ће бити индивидуалне одлуке, али можда је ова година јединтсвена прилика да боље упознамо нашу земљу, која има феноменалне могућности за туризам", рекла је Кисић Тепавчевић.