Кембриџ аналитика: Манипулисање срећом за наше добро

Стручњаци су црпели своје знање о бирачима из велике количине података - на основу њихових дигиталних трагова забележених на Интернету, а посебно на Фејсбуку. Одговарајући психолошко-политички профили добијени су захваљујући томе што свака онлајн куповина кредитном картицом, претраживање на Гуглу, кретање између базних станица мобилним телефоном, а поготово "лајкови" на Фејсбуку - могу што-шта да кажу о оставиоцу података. Дигитални трагови бележе, наиме, не само шта је дотична особа радила, њене навике и склоности, него и карактеристике њене личности. Оне се, пак, кристализују у пет корака: одговорима на питања да ли је особа отворена за нова искуства, у којој мери је савесна и одговорна, колико је друштвена, колико (не)наклоњена сарадњи и поштовању других, и коначно, колико је емоционално стабилна. Проблем ове психометријске методе, познате и као ОЦЕАН, је раније било дуготрајно скупљање података помоћу упитника. Али данас то више није случај, откако су подаци о личности доступни на Интернету. Поготово што још увек не важе строга правила о приватности, а и сами корисници су склони да откривају своју интиму.        

Иза тих успешних кампања у Британији и САД стајала је једна компанија - Кембриџ аналитика. Њен приступ укрштања великог броја података с алаткама које је развио ОЦЕАН и слања циљаних порука крајњим корисницима - гласачима - је упалио. Кембриџ аналитика наводно располаже данас са профилима личности сваког одраслог грађанина САД, илити 220 милиона људи. На основу само 10 лајкова с Фејсбука психолози испитанике могу проценити боље од половине њихових колега са посла, са 70 лајкова модел је бољи у процени од блиских пријатеља, са 150 лајкова од родитеља, а са 300 лајкова - и од супружника. С још већим бројем лајкова модел нас боље процењује и од њих самих. Данас, када се Марк Закерберг пред америчким Конгресом јавно посипа пепелом по глави због тога што је његова компанија Фејсбук цурењем података омогућила прављење скица о милионима људи, мало је касно за извињавање. За утеху, рекао је да су и његови подаци “исцурели”, попут милиона других.      

Право питање поводом таквог "претраживања" јесте у којој мери се већ успоставила делотворна технологија манипулације људима и колико су је они уопште свесни. После Кембриџ аналитике многе маске су спале - исто то се ради већ дуги низ година. Тако је филозоф Славој Жижек скренуо пажњу на чланак Тамсин Шо у Њујоршкој ревији књига о новом војно-индустријско-психолошком комплексу. Реч је о спрези приватних предузећа која развијају психолошке модела личности на основу великог броја података и учешћу државе у финансирању технологије управљања понашањем људи.

Шоова је уочила чудно преклапање истраживања на теме као што су "срећа", "љубав" и "доброта" с војним и интересима тајних служби. Извесна америчка Агенција за развојно истраживање одбране (ДАРПА - Дефенце Advanced Research Пројецтс Agency) Министарства одбране САД данас користи истраживања психолога Мартина Селигмана, који је још 1998. основао "покрет за позитивну психологију". Војска се заинтересовала за његов рад и подржала га је финансијски успостављајући њихово јавно-приватно партнерство.        

Циљ ових програма није да се анализира наше субјективно ментално стање, него да се пронађу средства и путеви стимулисања у правцу наше стварне добробити, онакве какву је разумеју позитивни психолози, а то укључује и атрибуте као што су психичка издржљивост и оптимизам, пише Тамсин Шо. Другим речима, са шлемом и у рову можеш да будеш ОК, само се не питај откуд то да си се тамо уопште затекао.        

Појединци се не наводе да превладају своје ирационалности, страхове од ових или оних "непријатељских сила", него се управо ирационалности користе. Усмеравање понашања је оријентисано не ка разумевању рационалних актера, него на изазивање реакција манипулацијом.

Дакле, док верујемо да штитимо своју слободу у личном трагању за срећом и да нам у томе помажу медији, а поготово Интернет, надзире нас Велики брат после сваке активности. Очигледно потлачивање насиљем старог кова више није потребно: индивидуе се много боље контролишу ако наставе да виде себе као аутономне коваче своје судбине.        

Иза истраживања о срећи и добробити које звуче сасвим невино, дакле, крије се мрачан, скривени комплекс манипулације, уједињен с државним стратегијама, тврди Жижек. Један други филозоф, Ричард Рорти, сматрао је да једина морална обавеза коју имамо једни према другима јесте да се међусобно испомажемо у испуњавању жеља, и да се на тај начин увећава укупна количина среће у једном друштву.

На том трагу, стратези манипулативно расположених владиних агенција труде се око изазивања илузије о "бруто националној срећи", када већ бављење кључним питањима политике, економије, екологије не даје повољне изгледе. Индекси среће по истраживањима Уједињених нација тичу се не само субјективних ставова и осећања психичке добробити, него и здравља, образовања, доброг управљања од стране владе, материјалног благостања, виталности становништва и еколошке ситуације, али као да су данас постали најзанимљивији баш ови психолошки моменти.       

Једном речју, не само да су контролисани и манипулисани, "срећни људи" и траже да се манипулише за њихово добро. Жижек је то ефектно сажео: истина и срећа не иду заједно - истина је болна, доноси нестабилност и ремети ток нашег свакодневног живота. Отуда избор: желимо ли да будемо срећно манипулисани или да покушамо нешто другачије?  

Реља Кнежевић