Каменчанин Иван Живковић покорио "Велику јабуку"

Иван Живковић из Сремске Каменице био је међу њима пошто је 7. новембра истрчао њујоршким улицама 42.195 метара, за нешто више од пет сати. Не би то било ништа необично да Иван нема 71 годину и да се тек недавно опробао у најдужој атлетској дисциплини, због чега је стекао титулу најстаријег Србина који је прошао кроз циљ најмасовнијег маратона у Америци.

Како каже Иван склоп необичних околности одвео га је у једну од највећих метропола на свету. Први маратон истрчао је у свом дворишту 26 априла. 2020. године за време забране изласка и кретања за старије од 65 година. Тог дана је требао да буде одржан Фрушкогорски маратон, али је одгођен због пандемије.

- Тог јутра схватио сам да бих у то време био на Фрушкој гори, па сам узео ципеле за шетњу и ишао у круг по дворишту – каже Иван. – Након три сата увидео сам да ће то потрајати, обуо сам патике и истрчао 42 километара, а према подацима с телефана прешао сам 65.000 корака. Укућани су се за то време сјајно забавили и бодрлили ме, па су ми на „циљу“ развукли траку и окитили ме старим медаљама.

Иван се охрабрио „дворишним маратоном“ па је учествовао на неколико краћих трка у Србији и региону на пет или десет километара. У Новом Саду је истрчао полумаратон, за непуна два сата, а први прави маратон у Атини. У Истанбулу се послужио лукавством, јер старији од 65 година нису имали право учешћа. Иван је с пријатељима фалсификовао податке и стартни број и кроз циљ је прошао без проблема и са списка прецртао још једну трку.

С обзиром да је закорачио у осму деценију живота свако се изненади када чује да је овај Новосађанин и даље физички активан, млад духом и да су године за њега само број. Његов зет се похвалио пријатељима како му таст у позним годинама трчи маратоне. То је пробудило радозналост код њих па су Ивана питали који подвиг му је следећи на списку на шта је он у шали одговорио „Па, наравно Њујорк!“.

- Ја сам се шалио али они нису. Убрзо је организована прославу на којој су и пријатељи али и странци донирали новац за учешће на њујоршком маратону – појашњава наш саговорник. – Није све ишло глатко. Ствари су се закомпликовале с добијањем америчке визе. Термин за разоговор у амбасади САД био је заказан за мај 2022. године, а трка се одржавала 7. новембра ове године. Уз мало мука и више среће успео сам ипак да добијем визу и с пријатељем сам се упутио за Америку.

Осим младог духа Иван плени својим оптимизмом и не престаје да сања велике снове.

- У јануару планирам да идем Катманду у Непал, онда у марту или априлу ме чека Римски маратон, а у свој распоред  планирам да уврстим и маратон у Лондону – каже наш саговорник. – Ипак, највећа жеља ми је да учествујем на свих шест великих маратона на свету - Њујорк, Лондон, Бостон, Чикаго, Берлин и Токио, јер се добија специјално одличје, а уколико је последњи од тих маратона у Токију онда се иде и на пријем код јапанског цара.

У недељу 7. новембра Иван је био спреман за старт на Њујоршком маратону на  мосту „Верацано-нероуз” . Рута је водила кроз пет градских четврти - Стејтен Ајленд, Бруклин, Квинс, Менхетн, Бронкс, а циљ је био у Централ парку.

- Учесници су стартовали у неколико таласа, па је Њујорк био блокиран читавог дана – објашњава Иван напомињући да је он био у групи која је кренула око 10 сати. – Била је то река људи која се сливала низ улице „Велике јабуке“. Енергија је била невероватна. После пет или шест пређених километара сабили смо се у две траке и од тог тренутка смо трчали кроз шпалир, на два метра од публике која је била расположена, ведра, нудили су слаткише, воће и срчано су највијали. Нико није био намргођен што је Њујорк био затворен. Били одушевљени што се догађај светског ранга одиграва на улицама њиховог града, што је то оставило посебан утисак на мене

На питање како остати виталан у позним годинама и како му није тешко да обилази градове и трчи стотине километара Иван има једноставан одговор - нема рецепта.

- У животу  нисам потрчао, чак ни за аутобусом, само сам повремено планинарио викендом. „Мрзи ме“ никад у животу нисам изговорио. Можда је тајна у томе што желим много тога да пробам, што никад не одустајм, јер ко зна шта ме чека на крају те трке – поручује новосадски маратонац. 

 Силвиа Ковач