Kamenčanin Ivan Živković pokorio "Veliku jabuku"

Ivan Živković iz Sremske Kamenice bio je među njima pošto je 7. novembra istrčao njujorškim ulicama 42.195 metara, za nešto više od pet sati. Ne bi to bilo ništa neobično da Ivan nema 71 godinu i da se tek nedavno oprobao u najdužoj atletskoj disciplini, zbog čega je stekao titulu najstarijeg Srbina koji je prošao kroz cilj najmasovnijeg maratona u Americi.

Kako kaže Ivan sklop neobičnih okolnosti odveo ga je u jednu od najvećih metropola na svetu. Prvi maraton istrčao je u svom dvorištu 26 aprila. 2020. godine za vreme zabrane izlaska i kretanja za starije od 65 godina. Tog dana je trebao da bude održan Fruškogorski maraton, ali je odgođen zbog pandemije.

- Tog jutra shvatio sam da bih u to vreme bio na Fruškoj gori, pa sam uzeo cipele za šetnju i išao u krug po dvorištu – kaže Ivan. – Nakon tri sata uvideo sam da će to potrajati, obuo sam patike i istrčao 42 kilometara, a prema podacima s telefana prešao sam 65.000 koraka. Ukućani su se za to vreme sjajno zabavili i bodrlili me, pa su mi na „cilju“ razvukli traku i okitili me starim medaljama.

Ivan se ohrabrio „dvorišnim maratonom“ pa je učestvovao na nekoliko kraćih trka u Srbiji i regionu na pet ili deset kilometara. U Novom Sadu je istrčao polumaraton, za nepuna dva sata, a prvi pravi maraton u Atini. U Istanbulu se poslužio lukavstvom, jer stariji od 65 godina nisu imali pravo učešća. Ivan je s prijateljima falsifikovao podatke i startni broj i kroz cilj je prošao bez problema i sa spiska precrtao još jednu trku.

S obzirom da je zakoračio u osmu deceniju života svako se iznenadi kada čuje da je ovaj Novosađanin i dalje fizički aktivan, mlad duhom i da su godine za njega samo broj. Njegov zet se pohvalio prijateljima kako mu tast u poznim godinama trči maratone. To je probudilo radoznalost kod njih pa su Ivana pitali koji podvig mu je sledeći na spisku na šta je on u šali odgovorio „Pa, naravno Njujork!“.

- Ja sam se šalio ali oni nisu. Ubrzo je organizovana proslavu na kojoj su i prijatelji ali i stranci donirali novac za učešće na njujorškom maratonu – pojašnjava naš sagovornik. – Nije sve išlo glatko. Stvari su se zakomplikovale s dobijanjem američke vize. Termin za razogovor u ambasadi SAD bio je zakazan za maj 2022. godine, a trka se održavala 7. novembra ove godine. Uz malo muka i više sreće uspeo sam ipak da dobijem vizu i s prijateljem sam se uputio za Ameriku.

Osim mladog duha Ivan pleni svojim optimizmom i ne prestaje da sanja velike snove.

- U januaru planiram da idem Katmandu u Nepal, onda u martu ili aprilu me čeka Rimski maraton, a u svoj raspored  planiram da uvrstim i maraton u Londonu – kaže naš sagovornik. – Ipak, najveća želja mi je da učestvujem na svih šest velikih maratona na svetu - Njujork, London, Boston, Čikago, Berlin i Tokio, jer se dobija specijalno odličje, a ukoliko je poslednji od tih maratona u Tokiju onda se ide i na prijem kod japanskog cara.

U nedelju 7. novembra Ivan je bio spreman za start na Njujorškom maratonu na  mostu „Veracano-nerouz” . Ruta je vodila kroz pet gradskih četvrti - Stejten Ajlend, Bruklin, Kvins, Menhetn, Bronks, a cilj je bio u Central parku.

- Učesnici su startovali u nekoliko talasa, pa je Njujork bio blokiran čitavog dana – objašnjava Ivan napominjući da je on bio u grupi koja je krenula oko 10 sati. – Bila je to reka ljudi koja se slivala niz ulice „Velike jabuke“. Energija je bila neverovatna. Posle pet ili šest pređenih kilometara sabili smo se u dve trake i od tog trenutka smo trčali kroz špalir, na dva metra od publike koja je bila raspoložena, vedra, nudili su slatkiše, voće i srčano su najvijali. Niko nije bio namrgođen što je Njujork bio zatvoren. Bili oduševljeni što se događaj svetskog ranga odigrava na ulicama njihovog grada, što je to ostavilo poseban utisak na mene

Na pitanje kako ostati vitalan u poznim godinama i kako mu nije teško da obilazi gradove i trči stotine kilometara Ivan ima jednostavan odgovor - nema recepta.

- U životu  nisam potrčao, čak ni za autobusom, samo sam povremeno planinario vikendom. „Mrzi me“ nikad u životu nisam izgovorio. Možda je tajna u tome što želim mnogo toga da probam, što nikad ne odustajm, jer ko zna šta me čeka na kraju te trke – poručuje novosadski maratonac. 

 Silvia Kovač