Како је Бата малог брата мењао за шест пупаваца!

Практично, Бата је под једним кровом сместио четири музејске поставке на којима би маленом селу Подлокањ позавидели многи градови, па и престони Београд где је Клепић стекао реноме успешног колекционара и трговца уметнинама.

Бата је прво у музеју представио поставку икона наиве, махом војвођанских аутора, а после су се друге поставке на њу надовезале. Колекција право­славних икона наиве је можда највећа у Србији, на простору негдашње Југославије па и ширем окружењу, и јединствен музеј. У збирци је око 130 икона, а томе треба придодати и 22 осликане на стаклу, које су јако ретке, јер су тешке за чување, па многе због тога и нису опстале. Занимљива је и сторија из Клепићевог детињства, када су се у селу деца такмичила у сакупљању птичијих јаја, али и како је Бата једном приликом млађег брата мењао за шест птића пупаваца, можда се још тада зачела нит да постане колекционар и трговац уметнинама. 

Подлокањ према последњим незваничним пребројавањима има 80 житеља, мада Клепић вели да када у бесаним ноћима пребројава једва стигне до 60 који су стално ту, тако да по глави становника има бар две иконе и много више уметничких дела, а да о грнчарији и експонатима најновије природњачке поставке и не говоримо. У намери да цело село претвори у уметничко дело, Бата је окружење Дома културе и главну улицу претворио у алеју скулптура, где је подигао и споменик чувеном научнику Михајлу Пупину, а у рустичном стилу изградио је и двадесетак ћуприја, које украшавају скулптуре у камену Илије Филиповића.

Огорчен је што су лопови прошле зиме у два наврата из те поставке украли неколико дела, између осталог и бисту краља Александра Првог Карађо­рђе­вића, рад Фране Менегела Динчића, коју је Клепић обновио. Биста краља је између два светска рата била постављена у Банатском Аранђе­лову, па су је фашисти разбили, а Бата ју је добио у седам делова и дао да се рестаурира. 

Пошто су много декоративне, за врема када су настајале мимо црквених шаблона и канона, црквени оци их нису признавали. Клепић прича да су колекције од по двадесетак икона сакупили велики критичар Михиз и академик Сретен Марић, има их и у Музеју у Сомбору, тако да верује да их има само стотинак очуваних.

- Збирку православних икона наиве схватам значајном колико и народне песме које су спевали гуслари и народни стихописци. Народне јуначке песме су постале чувене у свету, а за мене су исто толико вредне ове иконе старе два, до два и по века. Осликавали су их самоуки сликари како су знали и умели, већином су били нешколовани, па претпостављам да они нису били у прилици да обилазе наше древне манастире, али су им водиље биле графике светаца које су у то време већ постојале, па су на платна боје сами додавали. Иконе наиве имају уметничку вредност јер су претеча великих наших сликара наиве познатих у свету, попут Илије Босиља и других – објашњава Клепић.

Пошто деца на селу нису имали много могућности за занимацију, Бата вели да су сви волели птице, верали се по дрвећу и из гнезда скупљали птичија јаја. Чак се ту одвијало првенство села, у коме су по колекцији сакупљених јаја Миливој и брат му Драган, увек некако заузимали четврто место. Први је био Аца Ивошевић који је остао шампион јер и данас има ту збирку јаја.

- Аца није био толико вешт у пентрању по дрвећу, али је био најупорнији, а на прво место је избио јер је имао четири јајета дропље, а ми остали ниједно. Када је брат једном приликом донео нека скроз друкчија плаво-зелена јаја, рекао је да не говорим ником одакле му, али да ћемо избити на прво место. Открио је да се није пеентрао до гнезда, него је нашао неке барске птице у Ћириној дољи коју је потопила вода. За прво место фалило нам је само јаје од дропље. За тај дечачки престиж било је и међусобне крађе јаја. Била је и нека птица коју смо назвали каракица и после смо сазнали да се стварно тако зове, мада то нисмо у први мах знали. Избили смо некако на друго место, јер нисмо никако успели да нађемо јаје дропље – испричао је Миливој Бата Клепић.

Уз поставке икона, грнчарије, слике савременика и при­родњачку, Бата Клепић је одлучио да мало измени концепцију, посебно због чињенице да дела живих сликара данас мало ко купује, за разлику од ранијег периода, када су у време социјализма слике Пеђе Милосављевића, Саве Шумановића, Надежде Петро­вић, Милана Коњовића и других комунисти итекако куповали или их добијали на поклон. Клепић прича да је те слика касније куповао од истакнутих личности тог времена, чак је до њега дошло и шест слика из поседа Фрање Туђмана!

- Политичари данас не купују слике, па ми је дошло да направим акцију и наговарам сликаре да дођу овде у Подлокањ, да сликају и откупљујем им дела, а и да наговарам људе да купују дела живих сликара – прича Бата Клепић. - Међутим, није било ођека, само је изишао у сусрет Живко Грозданић Гера, некадашњи директор Музеја савремене уметности Војводине, тако што је хтео да ми поклони десет огромних слика, али смо ипак све решили мало другачије. Подршку сам добио од сина Душана Клепића и брата Драгана Клепића, да се у Дому културе оспособи још стотину квадрата простора, за поставку највеће природњачке збирке препарираних птица и животиња покојног Браце Јанчића из Новог Кнежевца. Збирку сам од његових наследника добио на коришћење, с тим да експонате не могу да отуђујем, него да поставку придодам уметничким поставкама. У природњачкој збирци је око 400 препарираних птица највише са овог подручја, од којих су неке веома ретке, а неке изумрле. На то сам се одлучио и због моје унуке коју су птице веома заинтересовале и све их познаје. Природњачка поставка се овде уклапа јер многи сликари на својим делима осликавају птице, има их и у делима вајара заступљених и у овом музеју, попут Ристе Стијовића, Саве Халугина, Милана Станисављевића и других.

Доживљај из детињства са пупавцима, Бата радо препричава. Имао је шест година, а млађи брат Драган тек шест месеци. Родитељи су морали послом у Кикинду, па му поверили бебу на чување док се не врате. Дође нешто старији комшија Милош Русов коме је било 11 година, па затражи Драгана да се мало с њим игра. Бата је пристао, али под условом да му да шест комада пупаваца, птице са ових простора која личи на папагаја и гнезди се на таванима.

- То ми је била прва трговина, малог брата сам мењао за шест пупаваца, али да га Милош врати пре него што родитељи дођу из Кикинде. Када су се мама и тата нешто раније вратили, па питају где је брат, ја им испричам да сам га мењао за пупавце, али не за стално, него само да се Милош с њим игра, па да га врати – прича Бата Клепић.

Текс и фото: Милорад Митровић