Kako je Bata malog brata menjao za šest pupavaca!

Praktično, Bata je pod jednim krovom smestio četiri muzejske postavke na kojima bi malenom selu Podlokanj pozavideli mnogi gradovi, pa i prestoni Beograd gde je Klepić stekao renome uspešnog kolekcionara i trgovca umetninama.

Bata je prvo u muzeju predstavio postavku ikona naive, mahom vojvođanskih autora, a posle su se druge postavke na nju nadovezale. Kolekcija pravo­slavnih ikona naive je možda najveća u Srbiji, na prostoru negdašnje Jugoslavije pa i širem okruženju, i jedinstven muzej. U zbirci je oko 130 ikona, a tome treba pridodati i 22 oslikane na staklu, koje su jako retke, jer su teške za čuvanje, pa mnoge zbog toga i nisu opstale. Zanimljiva je i storija iz Klepićevog detinjstva, kada su se u selu deca takmičila u sakupljanju ptičijih jaja, ali i kako je Bata jednom prilikom mlađeg brata menjao za šest ptića pupavaca, možda se još tada začela nit da postane kolekcionar i trgovac umetninama. 

Podlokanj prema poslednjim nezvaničnim prebrojavanjima ima 80 žitelja, mada Klepić veli da kada u besanim noćima prebrojava jedva stigne do 60 koji su stalno tu, tako da po glavi stanovnika ima bar dve ikone i mnogo više umetničkih dela, a da o grnčariji i eksponatima najnovije prirodnjačke postavke i ne govorimo. U nameri da celo selo pretvori u umetničko delo, Bata je okruženje Doma kulture i glavnu ulicu pretvorio u aleju skulptura, gde je podigao i spomenik čuvenom naučniku Mihajlu Pupinu, a u rustičnom stilu izgradio je i dvadesetak ćuprija, koje ukrašavaju skulpture u kamenu Ilije Filipovića.

Ogorčen je što su lopovi prošle zime u dva navrata iz te postavke ukrali nekoliko dela, između ostalog i bistu kralja Aleksandra Prvog Karađo­rđe­vića, rad Frane Menegela Dinčića, koju je Klepić obnovio. Bista kralja je između dva svetska rata bila postavljena u Banatskom Aranđe­lovu, pa su je fašisti razbili, a Bata ju je dobio u sedam delova i dao da se restaurira. 

Pošto su mnogo dekorativne, za vrema kada su nastajale mimo crkvenih šablona i kanona, crkveni oci ih nisu priznavali. Klepić priča da su kolekcije od po dvadesetak ikona sakupili veliki kritičar Mihiz i akademik Sreten Marić, ima ih i u Muzeju u Somboru, tako da veruje da ih ima samo stotinak očuvanih.

- Zbirku pravoslavnih ikona naive shvatam značajnom koliko i narodne pesme koje su spevali guslari i narodni stihopisci. Narodne junačke pesme su postale čuvene u svetu, a za mene su isto toliko vredne ove ikone stare dva, do dva i po veka. Oslikavali su ih samouki slikari kako su znali i umeli, većinom su bili neškolovani, pa pretpostavljam da oni nisu bili u prilici da obilaze naše drevne manastire, ali su im vodilje bile grafike svetaca koje su u to vreme već postojale, pa su na platna boje sami dodavali. Ikone naive imaju umetničku vrednost jer su preteča velikih naših slikara naive poznatih u svetu, poput Ilije Bosilja i drugih – objašnjava Klepić.

Pošto deca na selu nisu imali mnogo mogućnosti za zanimaciju, Bata veli da su svi voleli ptice, verali se po drveću i iz gnezda skupljali ptičija jaja. Čak se tu odvijalo prvenstvo sela, u kome su po kolekciji sakupljenih jaja Milivoj i brat mu Dragan, uvek nekako zauzimali četvrto mesto. Prvi je bio Aca Ivošević koji je ostao šampion jer i danas ima tu zbirku jaja.

- Aca nije bio toliko vešt u pentranju po drveću, ali je bio najuporniji, a na prvo mesto je izbio jer je imao četiri jajeta droplje, a mi ostali nijedno. Kada je brat jednom prilikom doneo neka skroz drukčija plavo-zelena jaja, rekao je da ne govorim nikom odakle mu, ali da ćemo izbiti na prvo mesto. Otkrio je da se nije peentrao do gnezda, nego je našao neke barske ptice u Ćirinoj dolji koju je potopila voda. Za prvo mesto falilo nam je samo jaje od droplje. Za taj dečački prestiž bilo je i međusobne krađe jaja. Bila je i neka ptica koju smo nazvali karakica i posle smo saznali da se stvarno tako zove, mada to nismo u prvi mah znali. Izbili smo nekako na drugo mesto, jer nismo nikako uspeli da nađemo jaje droplje – ispričao je Milivoj Bata Klepić.

Uz postavke ikona, grnčarije, slike savremenika i pri­rodnjačku, Bata Klepić je odlučio da malo izmeni koncepciju, posebno zbog činjenice da dela živih slikara danas malo ko kupuje, za razliku od ranijeg perioda, kada su u vreme socijalizma slike Peđe Milosavljevića, Save Šumanovića, Nadežde Petro­vić, Milana Konjovića i drugih komunisti itekako kupovali ili ih dobijali na poklon. Klepić priča da je te slika kasnije kupovao od istaknutih ličnosti tog vremena, čak je do njega došlo i šest slika iz poseda Franje Tuđmana!

- Političari danas ne kupuju slike, pa mi je došlo da napravim akciju i nagovaram slikare da dođu ovde u Podlokanj, da slikaju i otkupljujem im dela, a i da nagovaram ljude da kupuju dela živih slikara – priča Bata Klepić. - Međutim, nije bilo ođeka, samo je izišao u susret Živko Grozdanić Gera, nekadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, tako što je hteo da mi pokloni deset ogromnih slika, ali smo ipak sve rešili malo drugačije. Podršku sam dobio od sina Dušana Klepića i brata Dragana Klepića, da se u Domu kulture osposobi još stotinu kvadrata prostora, za postavku najveće prirodnjačke zbirke prepariranih ptica i životinja pokojnog Brace Jančića iz Novog Kneževca. Zbirku sam od njegovih naslednika dobio na korišćenje, s tim da eksponate ne mogu da otuđujem, nego da postavku pridodam umetničkim postavkama. U prirodnjačkoj zbirci je oko 400 prepariranih ptica najviše sa ovog područja, od kojih su neke veoma retke, a neke izumrle. Na to sam se odlučio i zbog moje unuke koju su ptice veoma zainteresovale i sve ih poznaje. Prirodnjačka postavka se ovde uklapa jer mnogi slikari na svojim delima oslikavaju ptice, ima ih i u delima vajara zastupljenih i u ovom muzeju, poput Riste Stijovića, Save Halugina, Milana Stanisavljevića i drugih.

Doživljaj iz detinjstva sa pupavcima, Bata rado prepričava. Imao je šest godina, a mlađi brat Dragan tek šest meseci. Roditelji su morali poslom u Kikindu, pa mu poverili bebu na čuvanje dok se ne vrate. Dođe nešto stariji komšija Miloš Rusov kome je bilo 11 godina, pa zatraži Dragana da se malo s njim igra. Bata je pristao, ali pod uslovom da mu da šest komada pupavaca, ptice sa ovih prostora koja liči na papagaja i gnezdi se na tavanima.

- To mi je bila prva trgovina, malog brata sam menjao za šest pupavaca, ali da ga Miloš vrati pre nego što roditelji dođu iz Kikinde. Kada su se mama i tata nešto ranije vratili, pa pitaju gde je brat, ja im ispričam da sam ga menjao za pupavce, ali ne za stalno, nego samo da se Miloš s njim igra, pa da ga vrati – priča Bata Klepić.

Teks i foto: Milorad Mitrović