Како да деца прихвате нова правила понашања у школи
БЕОГРАД: Епидемија корона вируса наметнула је нова правила понашања у школи од 1.септембра, а обавезно ношење маски и физичка дистанца од вршњака, за децу може бити стресно и трауматично, упозоравају стручњаци и истичу да ће важну улогу у прихватању и привикавању малишана на нову реалност имати приступ родитеља и учитеља.
Да би ученици, пре свега прваци, за које је полазак у школу велики догађај, али и ђаци старијих разреда схватили да морају да носе маске, томе треба приступити кроз игру и одређене ритуале и маску им приближити као занимљивост, каже психолог и дечији психотерапеут Снежана Анђелић.
Маска нека буде занимљива, а не класична медицинска, али и та уз фломастере, боје, шљокице може да постане атракција, а не терет за децу, а и да се родитељи не излажу трошку, каже Анђелић за Танјуг.
Напомиње да је пресудан став родитеља и да ће, ако они имају отпор према ношењу маске, и деца имати отпор према тој обавези, док је обавеза учитеља да на првом часу ношење маски приближе деци на једноставан, занимљив и забаван начин кроз причу и игру.
Ако то буде уз претње - ''stavljaj ту маску, немој да скидаш'', деца ће то доживети као катастрофу. Будимо благи, ако дете и скине маску, треба му на једноставн начин објаснити зашто је важно да је носи, а не застрашивањем вирусом јер онда је дете напето, узнемирено, плачљиво, пружа отпор..., наглашава Анђелић.
Напомиње да ће бити потребно време да деца прихвате да ће бити одвојени у групама и да треба да избегавају близак контакт с вршњацима јер, како каже, то за њих није природно стање.
Деца су импулсивна, не понашају се ''плански''. Ми старији знамо да не треба да се рукујемо и наш мозак то региструје, а како то објаснити детету које , кад види друга или другарицу, трчи да се загрле, каже психилог.
Учитељима и наставницима саветује да неколико часова посвете тој тему, да разговарају са децом и објасне им зашто је сада важно да буду одвојени и кроз игру им дочарају шта значи дистанца, безбедна зона...
Рецимо, да их ставе у две групе и смисле игру ''вируси нападају'', како да се склоне, шта значи ако смо преблизу једни другима... Биће потребно време, деца то неће аутоматски прихватити , али ниједног тренутка не треба да буду изложени претњи, стресу, страху јер ће у том случају постати несигурни и неће бити спремни за сарадњу и учење, напомиње Анђелић.
Подсећа да је за децу прекид школе био велика промена и да су до марта имала свој ритам у којем су, објашњава саговорница Танјуга, осећали осигурност.ж
Не можемо очекивати да све иде природно и лагодно као да се ништа није десило. Месецима смо причали о опасности контакта, а сад их враћамо као да се ништа није десило. Па десило се и сада морамо да помогнемо деци да се поново осећају сигурно, да их указује да перу руке и носе маске, јер је то њихова сигурност, каже Анђелић.
Родитељи треба да разговарају с децом о њиховим страховима и свему што су доживели у последњих пола године, а задатак учитеља, педагога и психолога је да та иста питања покрену кроз школске радионице.
Анђелић указује да се треба посветити и адолесцентима који према новим правилима понашања у школи могу да искажу бунт, али и да направе ''добру фору''.
Њима су, како примећује, маске постале атракција, а треба им пружити прилику да од маске направе део свог имиџа или модни детаљ уз наглашавање зашто је важно да их носе.
С њима треба радити као и с млађима, али на другачији начин. Ту школа опет има велики утицај, са њима треба причати, али их не приморавати, јер ће се у супротном инатити. Ипак, они су довојно зрели да схвате опасност и преузму одговорност, наводи Анђелић.