Kako da deca prihvate nova pravila ponašanja u školi
BEOGRAD: Epidemija korona virusa nametnula je nova pravila ponašanja u školi od 1.septembra, a obavezno nošenje maski i fizička distanca od vršnjaka, za decu može biti stresno i traumatično, upozoravaju stručnjaci i ističu da će važnu ulogu u prihvatanju i privikavanju mališana na novu realnost imati pristup roditelja i učitelja.
Da bi učenici, pre svega prvaci, za koje je polazak u školu veliki događaj, ali i đaci starijih razreda shvatili da moraju da nose maske, tome treba pristupiti kroz igru i određene rituale i masku im približiti kao zanimljivost, kaže psiholog i dečiji psihoterapeut Snežana Anđelić.
Maska neka bude zanimljiva, a ne klasična medicinska, ali i ta uz flomastere, boje, šljokice može da postane atrakcija, a ne teret za decu, a i da se roditelji ne izlažu trošku, kaže Anđelić za Tanjug.
Napominje da je presudan stav roditelja i da će, ako oni imaju otpor prema nošenju maske, i deca imati otpor prema toj obavezi, dok je obaveza učitelja da na prvom času nošenje maski približe deci na jednostavan, zanimljiv i zabavan način kroz priču i igru.
Ako to bude uz pretnje - ''stavljaj tu masku, nemoj da skidaš'', deca će to doživeti kao katastrofu. Budimo blagi, ako dete i skine masku, treba mu na jednostavn način objasniti zašto je važno da je nosi, a ne zastrašivanjem virusom jer onda je dete napeto, uznemireno, plačljivo, pruža otpor..., naglašava Anđelić.
Napominje da će biti potrebno vreme da deca prihvate da će biti odvojeni u grupama i da treba da izbegavaju blizak kontakt s vršnjacima jer, kako kaže, to za njih nije prirodno stanje.
Deca su impulsivna, ne ponašaju se ''planski''. Mi stariji znamo da ne treba da se rukujemo i naš mozak to registruje, a kako to objasniti detetu koje , kad vidi druga ili drugaricu, trči da se zagrle, kaže psihilog.
Učiteljima i nastavnicima savetuje da nekoliko časova posvete toj temu, da razgovaraju sa decom i objasne im zašto je sada važno da budu odvojeni i kroz igru im dočaraju šta znači distanca, bezbedna zona...
Recimo, da ih stave u dve grupe i smisle igru ''virusi napadaju'', kako da se sklone, šta znači ako smo preblizu jedni drugima... Biće potrebno vreme, deca to neće automatski prihvatiti , ali nijednog trenutka ne treba da budu izloženi pretnji, stresu, strahu jer će u tom slučaju postati nesigurni i neće biti spremni za saradnju i učenje, napominje Anđelić.
Podseća da je za decu prekid škole bio velika promena i da su do marta imala svoj ritam u kojem su, objašnjava sagovornica Tanjuga, osećali osigurnost.ž
Ne možemo očekivati da sve ide prirodno i lagodno kao da se ništa nije desilo. Mesecima smo pričali o opasnosti kontakta, a sad ih vraćamo kao da se ništa nije desilo. Pa desilo se i sada moramo da pomognemo deci da se ponovo osećaju sigurno, da ih ukazuje da peru ruke i nose maske, jer je to njihova sigurnost, kaže Anđelić.
Roditelji treba da razgovaraju s decom o njihovim strahovima i svemu što su doživeli u poslednjih pola godine, a zadatak učitelja, pedagoga i psihologa je da ta ista pitanja pokrenu kroz školske radionice.
Anđelić ukazuje da se treba posvetiti i adolescentima koji prema novim pravilima ponašanja u školi mogu da iskažu bunt, ali i da naprave ''dobru foru''.
Njima su, kako primećuje, maske postale atrakcija, a treba im pružiti priliku da od maske naprave deo svog imidža ili modni detalj uz naglašavanje zašto je važno da ih nose.
S njima treba raditi kao i s mlađima, ali na drugačiji način. Tu škola opet ima veliki uticaj, sa njima treba pričati, ali ih ne primoravati, jer će se u suprotnom inatiti. Ipak, oni su dovojno zreli da shvate opasnost i preuzmu odgovornost, navodi Anđelić.