Јурова : Различити производи у истом паковању-није поштено

Она се тиме прикључила борби против праксе да концерни у истом паковању нуде различите производе: једне за "богате" и друге за "сиромашне" у ЕУ, преноси Дојче веле.



"Постоји на десетине, а можда и на стотине производа" који се у истим паковањима са квалитетнијим састојцима нуде на западу ЕУ, а са мање вреднијим међу "сиромашнима" у Европској унији, тврди комесарка.



Јурова је додала да у њеној домовини Чешкој на пример има "алармантно мало рибе у рибљим штапићима", због чега је исказала одлучност да оконча ту праксу.



Такви "двоструки стандарди" забрањени су европским правилима и смерницама, и то не само само политичком одлуком, већ и новцем, преноси ДЊ, подсећајући да је Комесаријат Вере Јурове добио милион евра на располагање да истражи такве случајеве.



Званични Брисел је указао на прописе о обележавању прехрамбених намирница и одредбе о непоштеној трговачкој пракси, а у смерницама Европске комисије се националне службе за контролу хране обавештавају да би требало да откривају недозвољено понашање произвођача. 



Ипак, неће бити никакве европске "јединице за смрзнуте рибље штапиће", а за утврђивање неправилности надлежне остају националне службе, пише ДЊ.



"Али на нивоу Европске уније већ до краја године утврдиће се јединствени стандарди за испитивање прехрамбених производа - и за то на располагању стоји милион евра", објавила је Јурова.



Поздравила је одлуку неких произвођача да промене праксу и почну да производе само једну "европску" врсту производа, али није могла да искључи могућност да ће то довести до поскупљења неких производа у земљама које су се жалиле на лошији квалитет.



С друге стране, она саветује произвођачима да и даље нуде такве, мање квалитетне производе, али под другачијим именом. Тако ће потрошачи одмах моћи да виде да ли купују другачији производ.



Мађарска служба за контролу прехрамбених производа овог фебруара објавила је истраживање са производима 24 различитих концерна и у којима је пронађен читав низ неправилности.



Мађарска "Нутела" произвођача "Ферера" била је „мање кремаста" од аустријске, "Кока-кола" је била са "мање изражене ароме и безокуснија", а у инстант-супама "Кнора" било је 20 одсто мање садржаја, иако је паковање било идентично.



И у Словачкој се дошло до сличних резултата. Производи који се продају у тој земљи често су имали више масноћа и нижи проценат меса него у истим производима који се продају на западу. Уместо шећера, користили су се заслађивачи, а уместо воћа - вештачке ароме.