Језик онлајн наставе: Нмг, багује ми мит

Кад поруке почну да се нижу, наставницима треба подоста времена да протумаче о чему је реч, а разумевање им, кажу, додатно отежава употреба новокомпонованих скраћеница, попут нзм – не знам, нмг – не могу, врв – вероватно, poz/poy – поздрав, nnc – нема на чему, к – ОК/ у реду или омг/омб – о мој боже.

Као што је некада српски био крцат германизмима и галицизмима, тако данас њиме суверено влада језик глобализације – енглески. Како се домаћи лексичари, за разлику од, рецимо, хрватских, нису бавили стварањем иначица за позајмљене термине, школарци се сналазе како знају и умеју, све у намери да комуникација буде што сажетија, па самим тим и бржа. Тако су настале конструкције: „Четнуо сам вам” (одговорио сам вам у преписци на друштвеној мрежи), „Је л’ и сутра зумујемо?” (да ли и сутра за наставу користимо Зоом апликацију), „Сад ћу да се yoinujеm миту” (сад ћу се придружити састанку на платформи „Гоогле меет”), „Ја ћу да ливнем” (напуштам онлајн час), „Адмитујте га да уђе” (употребите опцију адмит, у значењу „прихватити” да би могао присуствовати часу, што се може упоредити са класичном прозивком), „Спао сам са мита, нестала ми струја” (не могу да пратим наставу, нестала ми струја), „Наставнице, много багујете” (испрекидано се чујете због слабијег протока интернета), „Наставниче, мјутовани сте, анмјутујте” (наставниче, не чујете се, укључите звук), „Не могу да субмитујем, послаћу вам мејл кад будем лог ин!” (не могу да доставим/предам документ, послаћу га кад се прикључим на интернет), „Зум му се крешовао” (Зум је престао да ради, избацио га је) и многи други.

Браћа Хрвати не само што се годинама труде да туђицама нађу замену, већ ауторе најбољих решења и награђују. А ево како гласе неки њихови предлози: скриншотовање – прекликање, бренд – ознак, пандемија – велепошаст, коморбидитет – суболест, респиратор – дишник или дисајник, локдаун – друштвостај или обуставка, самоизолација – самоосама, њузлетер – новосник, регенератор – обновник, табу – забрањеница, коректор – пребрисач или пребрисник, bеkstеjy – запозорје, велнес – опуштаоница, флоскула – испразница.

Док су неки од израза које користе већ одомаћени, те их није нужно пуритански протеривати зарад чистоте српског језика (нпр. конектовати), има и оних, сматрају наставници, који су потпуно непотребни с обзиром на постојећи фонд речи сличног или истог значења: синовати (погледати, видети), yoinovati (придружити се), шеровати (поделити), постовати (објавити, поставити), yayovati (критиковати, судити), тригерован (изнервиран), ливовати (напустити, отићи). С друге стране, не треба пренебрегнути да је сијасет оних које није тако лако превести, посебно када, након што их „увеземо”, добију специфично значење, а један од њих је и binyovanjе – непрекидно понављање исте радње, који се код нас примарно везује за праћење популарних серија, а код понеких ђака и за ТВ лекције, па би се могао прекрстити и у „ucugglеdanjе”.

У мору таквих кованица, неретко на мети критика, једна је побрала симпатије. То је гучионица, скраћено од Гугл учионица, па није искључено да ће постати нови тренд међу школарцима и њиховим предавачима.

Слађана Милачић