Jezik onlajn nastave: Nmg, baguje mi mit

Kad poruke počnu da se nižu, nastavnicima treba podosta vremena da protumače o čemu je reč, a razumevanje im, kažu, dodatno otežava upotreba novokomponovanih skraćenica, poput nzm – ne znam, nmg – ne mogu, vrv – verovatno, poz/poy – pozdrav, nnc – nema na čemu, k – OK/ u redu ili omg/omb – o moj bože.

Kao što je nekada srpski bio krcat germanizmima i galicizmima, tako danas njime suvereno vlada jezik globalizacije – engleski. Kako se domaći leksičari, za razliku od, recimo, hrvatskih, nisu bavili stvaranjem inačica za pozajmljene termine, školarci se snalaze kako znaju i umeju, sve u nameri da komunikacija bude što sažetija, pa samim tim i brža. Tako su nastale konstrukcije: „Četnuo sam vam” (odgovorio sam vam u prepisci na društvenoj mreži), „Je l’ i sutra zumujemo?” (da li i sutra za nastavu koristimo Zoom aplikaciju), „Sad ću da se yoinujem mitu” (sad ću se pridružiti sastanku na platformi „Google meet”), „Ja ću da livnem” (napuštam onlajn čas), „Admitujte ga da uđe” (upotrebite opciju admit, u značenju „prihvatiti” da bi mogao prisustvovati času, što se može uporediti sa klasičnom prozivkom), „Spao sam sa mita, nestala mi struja” (ne mogu da pratim nastavu, nestala mi struja), „Nastavnice, mnogo bagujete” (isprekidano se čujete zbog slabijeg protoka interneta), „Nastavniče, mjutovani ste, anmjutujte” (nastavniče, ne čujete se, uključite zvuk), „Ne mogu da submitujem, poslaću vam mejl kad budem log in!” (ne mogu da dostavim/predam dokument, poslaću ga kad se priključim na internet), „Zum mu se krešovao” (Zum je prestao da radi, izbacio ga je) i mnogi drugi.

Braća Hrvati ne samo što se godinama trude da tuđicama nađu zamenu, već autore najboljih rešenja i nagrađuju. A evo kako glase neki njihovi predlozi: skrinšotovanje – preklikanje, brend – oznak, pandemija – velepošast, komorbiditet – subolest, respirator – dišnik ili disajnik, lokdaun – društvostaj ili obustavka, samoizolacija – samoosama, njuzleter – novosnik, regenerator – obnovnik, tabu – zabranjenica, korektor – prebrisač ili prebrisnik, bekstejy – zapozorje, velnes – opuštaonica, floskula – ispraznica.

Dok su neki od izraza koje koriste već odomaćeni, te ih nije nužno puritanski proterivati zarad čistote srpskog jezika (npr. konektovati), ima i onih, smatraju nastavnici, koji su potpuno nepotrebni s obzirom na postojeći fond reči sličnog ili istog značenja: sinovati (pogledati, videti), yoinovati (pridružiti se), šerovati (podeliti), postovati (objaviti, postaviti), yayovati (kritikovati, suditi), trigerovan (iznerviran), livovati (napustiti, otići). S druge strane, ne treba prenebregnuti da je sijaset onih koje nije tako lako prevesti, posebno kada, nakon što ih „uvezemo”, dobiju specifično značenje, a jedan od njih je i binyovanje – neprekidno ponavljanje iste radnje, koji se kod nas primarno vezuje za praćenje popularnih serija, a kod ponekih đaka i za TV lekcije, pa bi se mogao prekrstiti i u „ucuggledanje”.

U moru takvih kovanica, neretko na meti kritika, jedna je pobrala simpatije. To je gučionica, skraćeno od Gugl učionica, pa nije isključeno da će postati novi trend među školarcima i njihovim predavačima.

Slađana Milačić