Јанковић: Слобода говора не сме да вређа

Равноправност као вредност коју делимо, основ је правне државе и праведног друштва, рекла је  Јанковић и подсетила да је ове године на Међународни дан толеранције прихваћена иницијатива да сваки први час у школама буде посвећен на тему поштовања, разумевања и прихватања.

Из године у годину све чешће чујем реч дискирминација, али нисам сигурна да ли сви који је употребљавају знају шта значи. Приоритет је да са грађанима радимо на доступности и препозавању повереника као институције којој се обраћају за заштиту, рекла је Јанковић.

Јанковић је истакла значај сарадње са цивилним сектором, новинарима и судовима, подсећајући на судску заштиту и стратешке парнице.

Кроз стратешке парнице остварујемо циљ да утичемо на правну праксу и јавне политике, рекла је она и као најевидентније примере навела случајеве раднице оболеле од леукемије, зид према ромском насељу или професора универзитета и његове ставове о закону о спречавању насиља у породици.

Јанковић је указала на значајну улогу медија, новинаре које могу бити прозор у свет, који се некад може "отворити и затворити".

Текстови, насловне стране, садржаји коментари и профили на друштвеним мрежама могу подстицати мржњу, насиље, оценила је она, али указала да је слобода говора јасно одвојена од говора мржње и лако се препознаје.

Шеф Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу Андреа Орицио оценио је да Србија са својим развијеним заједницама и богатом културом мора да настави да промовише разноликост, поштује обавезе преузете на међународном нивоу, као и домаћих прописа.

Новинарске награде које ће бити додељене су пример вредности којима се Мисија ОЕБС у Србији води, рекао је Орицио и истакао да је Србија прихватила стандарде заштите људских права и мањинских заједница по којима су сви грађани једнаки.

Рад повереника је доказ опредељности српских власти за решавање питања дискрминације. Превенција, спречавање дискриминације и подизање нивоа свести, медијске слободе и плурализам су најбољи начини да се изграде толеранција и разумевање, оценио је Орицио.

Орицио је оценио да медији имају кључну улогу у изградњи свести и толеранцији у друштву, наводећи да су данас додељене новинарске награде начин да се ода признање недискриминаторном извештавању, новинарској етици и толеранцији.

Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф рекао је да амбасада у оквиру напора да допринесе јачању демократских процеса у Србији и региону, настоји да подржи рад независних тела, као што је институција повереника.

Он је поздравио јачање капацитета институције, стручности у вођењу стратешких парница, пре свега јер је реч о парницама које доприносе побољшању судске праксе и типских случајева дискриминације.

Јанковић и Орицио уручили су и годишње награде повереника за заштиту равноправности и  Мисије ОЕБС новинарима, а у области ТВ то су новинарке РТС Сузана Дука и Вишња Вишњић Милић, као и новинар Н1 Миодраг Совиљ.

Награђени су радијски новинари Марија Марић, Горица Николин и Радмила Релић док су у штампањим медијима Славица Тончић, Маријана Чанак и Владимира Дорчова.

На конференцији поводом Међународног дана толеранције представљено је и истраживање "Однос медија према дискриминацији" по којој највећи број новинара сматра да нема промена у погледу дискриминације у протеклих пет година, док 20 одсто њих сматра да је повећана у  протеклих пет година.

Новинари сматрају да у великој мери постоји говор мржње, док само шест одсто њих мисли да га нема.  Новинари имају веома критички став по питању санкционисања дискриминације и највећи број 78 одсто њих сматра да се дискриминација само делимично кажњава, односно да се санкције селективно примењују, док 17 одсто њих сматра да се уопште не кажњава.

Скоро 70 одсто новинара сматра да је угрожавање слободе говора само изговор да се говор мржње толерише, 13 одсто њих мисли да превише строго санкционисање говора мржње може лако да угрози слободу говора, док 16 одсто нема никакав став.

Половина испитаника нема лично искуство, ни они, нити њима блиске особе нису биле изложене диксирминацији. Већина анектираних новинара, 67 одсто, подржава увођење посебних мера које би обезбедиле дискриминисаним групама једнакост са већинским становниством, а које би трајале ограничен период, колико је потребно за достизање равноправности, док је против таквих мера пет одсто испитаника.

У анкети су учествовала 164 представника медија, од којих је 54 одсто новинара и 46 одсто уредника, две трећине њих су жене, мушкарци једна трећина, док је три четвртине испитаника у старосној доби од 30 до 49 година, а сваки пети анкетирани старији од 50, а млађи од 60 година.

Истраживање је реализовано у периоду август-октобар, а анкету и обраду података урадила је агенција Фактор плус.