Јачање образовних капацитета у Србији у области екологије

Ове године учествује 15 школа, а из Новог Сада укључене су Средња машинска и Саобраћајна школа „Пинки”. Тема са којом ће се сусрести су „зелени” обновљиви извори енергије, а по речима ванредног професора са поменутог департмана Немање Станисављевића, сврха пројекта је да се у локалним срединама подигне свест о значају заштите животне средине и управљања отпадом.

- Теме са којима су се сусретали до сада су рециклажа, затим искоришћење отпада у енергетске сврхе, циркуларна економија, управљање отпадом од хране, а прошле године су радили на проблему климатских промена - рекао је Станисављевић. - Концепт је тај да се реализује десет интерактивних радионица у школама, које се састоје од теоријског и практичног дела. На теоријском добијају информације о самој теми, као и инпут податке, уз које они могу даље да дефинишу и реше проблем, на нивоу своје општине или школе. 

Како каже, то и јесте кровни задатак, да дају предлог како би они решили неки проблем попут недостатка капацитета за рециклажу или лошег стања у управљању отпадом од хране. Такође, кроз пројекат уче да израчунају потенцијал рециклаже у својој општини, колико то комуналног отпада може потенцијално да се искористи као секундарна сировина, али и како да идентификују могуће процесе који утичу на климатске промене, уз понуду решења.

- Учили су о томе колики је енергетски потенцијал отпада, како да га идентификују и колико га заправо има, како могу да га сакупљају и искористе отпад од хране на самом локалу који настаје у општини и како да израчунају колико су они допринели управљању отпадом - прича наш саговорник. - Идеја о обновљивим изворима енергије је да их научимо који су то извори, затим да сами у својој општини идентификују који су то потенцијали који постоје и да на основу тога предложе нека решења која они виде као могућа за извођење. На крају радионица, када ђаци уз помоћ наставника осмисле неку визију, организујемо завршну конференцију на нашем факултету, на којој сви учесници презентују своје резултате, а наставници и ђаци који су присутни гласају за најбоље, који буду и награђени симболичним новчаним износом. Чак су ђаци из Руског Крстура аплицирали код других фондова да добију средства за реализацију своје идеје, која су им и одобрена.

По његовим речима, у оквиру те посете, ђаци обилазе лабораторије факултета, а често и постројења за третман отпада или фабрике које одлично раде у области инжињерства заштите животне средине. Прошле године су средњошколци из новосадске Саобраћајне школе „Пинки” освојили награду за најбољу иновацију, а један од учесника Никола Веселиновић који је ученик четвртог разреда, објаснио нам је да се ради о ветротурбинама.

- Уживао сам радећи са другим ученицима на овом пројекту, а ја сам изнео целу презентацију на ФТН-у, када је наша идеја препозната као најбоља, јер је практична и свакако може да утиче на побољшање климатских промена како за наш град, тако и за Србију - поносан је Веселиновић. -  Конкретно радило се о постављању ветротурбина на три велика моста у Новом Саду, јер смо схватили да је ту фреквенција саобраћаја велика, што доводи и до велике концентрације ваздуха јер нам је ту Дунав. Зато би се и најбоље искористила та енергија ветра.

Новчану награду Ђачки парламент још није одлучио како да потроши, јер желе да буду промишљени и учине оно што је најбоље за њихову школу, те оставе нешто у легат будућим генерацијама.

Лаура Ђорђевић и Анђела Мирковић кажу да су поносне што су учествовале у пројекту и што је баш њихово решење прошле године однело награду. Кажу да су много тога новог научиле и да након овог искуства далеко боље разумеју проблем климатских промена и колико је битно да чувамо природу коју имамо, јер она здрав живот значи.

Пројекат се реализује уз финансијску подршку Амбасаде САД-а у Београду, у оквиру Алумни пројекта Фулбрајт Алумнисте професора Немање Станисављевића. 

И. Бакмаз