Jačanje obrazovnih kapaciteta u Srbiji u oblasti ekologije

Ove godine učestvuje 15 škola, a iz Novog Sada uključene su Srednja mašinska i Saobraćajna škola „Pinki”. Tema sa kojom će se susresti su „zeleni” obnovljivi izvori energije, a po rečima vanrednog profesora sa pomenutog departmana Nemanje Stanisavljevića, svrha projekta je da se u lokalnim sredinama podigne svest o značaju zaštite životne sredine i upravljanja otpadom.

- Teme sa kojima su se susretali do sada su reciklaža, zatim iskorišćenje otpada u energetske svrhe, cirkularna ekonomija, upravljanje otpadom od hrane, a prošle godine su radili na problemu klimatskih promena - rekao je Stanisavljević. - Koncept je taj da se realizuje deset interaktivnih radionica u školama, koje se sastoje od teorijskog i praktičnog dela. Na teorijskom dobijaju informacije o samoj temi, kao i input podatke, uz koje oni mogu dalje da definišu i reše problem, na nivou svoje opštine ili škole. 

Kako kaže, to i jeste krovni zadatak, da daju predlog kako bi oni rešili neki problem poput nedostatka kapaciteta za reciklažu ili lošeg stanja u upravljanju otpadom od hrane. Takođe, kroz projekat uče da izračunaju potencijal reciklaže u svojoj opštini, koliko to komunalnog otpada može potencijalno da se iskoristi kao sekundarna sirovina, ali i kako da identifikuju moguće procese koji utiču na klimatske promene, uz ponudu rešenja.

- Učili su o tome koliki je energetski potencijal otpada, kako da ga identifikuju i koliko ga zapravo ima, kako mogu da ga sakupljaju i iskoriste otpad od hrane na samom lokalu koji nastaje u opštini i kako da izračunaju koliko su oni doprineli upravljanju otpadom - priča naš sagovornik. - Ideja o obnovljivim izvorima energije je da ih naučimo koji su to izvori, zatim da sami u svojoj opštini identifikuju koji su to potencijali koji postoje i da na osnovu toga predlože neka rešenja koja oni vide kao moguća za izvođenje. Na kraju radionica, kada đaci uz pomoć nastavnika osmisle neku viziju, organizujemo završnu konferenciju na našem fakultetu, na kojoj svi učesnici prezentuju svoje rezultate, a nastavnici i đaci koji su prisutni glasaju za najbolje, koji budu i nagrađeni simboličnim novčanim iznosom. Čak su đaci iz Ruskog Krstura aplicirali kod drugih fondova da dobiju sredstva za realizaciju svoje ideje, koja su im i odobrena.

Po njegovim rečima, u okviru te posete, đaci obilaze laboratorije fakulteta, a često i postrojenja za tretman otpada ili fabrike koje odlično rade u oblasti inžinjerstva zaštite životne sredine. Prošle godine su srednjoškolci iz novosadske Saobraćajne škole „Pinki” osvojili nagradu za najbolju inovaciju, a jedan od učesnika Nikola Veselinović koji je učenik četvrtog razreda, objasnio nam je da se radi o vetroturbinama.

- Uživao sam radeći sa drugim učenicima na ovom projektu, a ja sam izneo celu prezentaciju na FTN-u, kada je naša ideja prepoznata kao najbolja, jer je praktična i svakako može da utiče na poboljšanje klimatskih promena kako za naš grad, tako i za Srbiju - ponosan je Veselinović. -  Konkretno radilo se o postavljanju vetroturbina na tri velika mosta u Novom Sadu, jer smo shvatili da je tu frekvencija saobraćaja velika, što dovodi i do velike koncentracije vazduha jer nam je tu Dunav. Zato bi se i najbolje iskoristila ta energija vetra.

Novčanu nagradu Đački parlament još nije odlučio kako da potroši, jer žele da budu promišljeni i učine ono što je najbolje za njihovu školu, te ostave nešto u legat budućim generacijama.

Laura Đorđević i Anđela Mirković kažu da su ponosne što su učestvovale u projektu i što je baš njihovo rešenje prošle godine odnelo nagradu. Kažu da su mnogo toga novog naučile i da nakon ovog iskustva daleko bolje razumeju problem klimatskih promena i koliko je bitno da čuvamo prirodu koju imamo, jer ona zdrav život znači.

Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Ambasade SAD-a u Beogradu, u okviru Alumni projekta Fulbrajt Alumniste profesora Nemanje Stanisavljevića. 

I. Bakmaz