Истраживање: Срби и Албанци се не воле, а ни не познају се

Аналитичари сматрају да би Срби и Албанци требало би да се окрену сличностима, а не ономе по чему се разликују, те да је за унапређење тог односа неопходан дијалог и сарадња на свим ниовима.

Директор Агенције за испитивање јавног мњења Фактор плус, Владимир Пејић, је представљајући резултате истраживања урађеног за потребе Танјуга, а у оквиру ширег пројекта "Срби и Албанци, којим путем даље", који Танјуг реализује са албанском новинском агенцијом АТА.

Пејић каже да је, према истраживању, Косово главни камен спотицања, за 58 одсто Срба, и за њих је то горући проблем, док Албанци сматрају да је то решена ствар. 

Два народа се, каже, не познају баш најбоље, али једни за друге, између осталог, сматрају да су агресивни.

Трећина грађана Србије сматра да су Албанци лојални и вредни, али да има и мишљења која није лепо чути, а која су утемељена на предрасудама, рекао је Пејић и додао да је истраживање показало висок проценат грађана у обе земље којима не смета да се Срби, односно Албанци посете ту другу земљу, тачније да смо једни код других добродошли као гости, али, према истраживању, нема простора за шузивот. 

Ипак, више од половине испитаних сматра да би два народа могла и требало да раде заједно, што је, истиче, оптимистично. 

Пејић каже да у Србији можда постоји више жеље за бољим односима, као ни да међу Србима и међу Албанцима није мали број оних који сматрају да је однос Срба и Албанаца важан, те да су Срби свеснији да су међуособни односи две земље кључни за регион. 

 Да би Срби и Албанци требало да се окрену сличностима, а не ономе по чему се разликују, сматрају профешор Професор ФПН и заменик председника Центра за спољну политику, Драган Ђукановић, и публициста и политички аналитичар из Тиране, Бен Андони.

Андони је, наиме, оценио да не би требало трошити време на приче о разликама између Албанаца и Срба већ да треба ставити акценат на сличности.

Андони разлике између двва народа види само у три тачке - Косово, језик и политика.  Уз похавале пројекту који су покренули Танјуг и АТА, Андони је у шали је испричао да су пре сто година саветовали Србима када долазе у Албанију да понесу три суве ствари - суве чарапе, сув новац и суви барут, а данас им је, као и свима, каже, потребно да понесу само сув новац и енглески језик.

Користећи се претежно српским језиком, Андони је казао да уметници, поготово млади Срби и Албанци, данас сарађују више него што би се то могло очекивати.

Сматра да су два народа  исувише затрована политичким играма за које каже да су популарне и у Србији и у Албанији, јер је то начин да политичари "замајавају" народ, да не мисли на незапосленост, непотизам, корупцију.

Сматра веома важним да Срби и Албанци живе без граница које им намећу политичари, те да је раумевање другог наратива веома важно, као и то да се гледа у будућост.

Указао је да је културна сарадња две земље веома важна, да су Албанци још пре две деценије превели све најважније српске књижевнике, што, како каже, није случај са Србијом. 

Навео је и чињеницу да милион младих Албанаца за две године није прочитало ниједну књигу, што, сматра, отежава процес промене њихових ставова.

Указујући на проблем образовања, Андони је рекао да млади Албанци уче да су им Срби и Грци непријатељи.

Да је дијалог важан сматра и професор Ђукановић, који примећује да је Албанија сад можда више ставила фокус на њену медитеранску димензију спољне политке, али указује да је за Тирану важно да има осигуране добре односе и са балканским залеђе, јер, како каже, без односа са Србијом то неће бити могуће.

Са друге стране, указује да је и Србији важно да превазиђе лоше наслеђе односа са Албанијом, још из Титовог периода, који је, каже, био у сталној сенци косовског питања и додаје да је важно да се препознају канали тих односа.

Ccini му се да је све у сенци косовског проблема и још увек нерешеног процеса нормализације односа између Београда и Приштине и каже да ће се, уколико и када дође до правно-обавезујућег свеобухватног споразума, амбијент у којем се разговара и односи са Албанијом променити.

Указао је да постоје бројне области у којима је добра сарадња, попут економије, у којој Србија остварује суфицит, као и науке и културе, али да и даље постоји проблем са мањинама, који још увек не можемо да "прескочимо",  односно то што Албанија инсистира на правима Албанаца у Прешевској долини, док Србија инсистира на додатној заштити Срба у Албанији.

Важно је, наглашава, да сарадња мора да постоји, да се настави сарадња елита, које би требало да шаљу "међусобне позитивне сигнале", да јача сарадња две владе и међу ресорним министарствима.

"Без тога, напретка у односима неће бити", рекао је Ђукановић и додао да би, с обзиром на отворена историјска питања, било занимљиво да се можда оснује међудржавна комисија, сачињена од стручњака, која би анализирала односе две земље и народа.

Посебно је, подвукао значај инфраструктурне сарадње.

"Важно је да што пре добијемо 'аутопут мира', Ниш - Приштина - Драч, да се додатно повежемо", рекао је Ђукановић.

Од помоћи је, додао је, и сарадња невладиног сектора, па и медија, као и да је Танјуг фантастично препознао моменат да направи овакав пројекат.

Када је реч о млађој популацији Срба, која углавном види утицај проблема Косова на односе са Албанијом, Ђукановић каже да је то опште прихваћен тренд међу младима.

Указао је да је један од проблема и образовни систем, кроз који треба да се однегују другачије вредности и другачији однос према суседима, па самим тим и према Албанцима.

Истраживање Фактора плус за Танјуг је рађено уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке, па је амбасадор те земље у Београду  Арне Санес Бјорнстад приметивши да су Срби и Албанци суседи али се, како је рекао, слабо познају па стога међу њима има и сумњи и подозрењаивости, па би било веома корисно да се повећају контакти и сарадња. 

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је на основу реченог оценила да има разлога за отимизам кад је реч о односима Срба и Албанаца што, каже, потврђује и онај део резултата истраживања према којима Албанце и Србе највише интересује економска и политичка стабилност и то што деле жељу за променом.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је истакла да се много тога ради да се између Београда и Тиране успостави боља комуникација, те да су, како је рекла, политичари на том плану направили велики искорак.