Istraživanje: Srbi i Albanci se ne vole, a ni ne poznaju se

Analitičari smatraju da bi Srbi i Albanci trebalo bi da se okrenu sličnostima, a ne onome po čemu se razlikuju, te da je za unapređenje tog odnosa neophodan dijalog i saradnja na svim niovima.

Direktor Agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus, Vladimir Pejić, je predstavljajući rezultate istraživanja urađenog za potrebe Tanjuga, a u okviru šireg projekta "Srbi i Albanci, kojim putem dalje", koji Tanjug realizuje sa albanskom novinskom agencijom ATA.

Pejić kaže da je, prema istraživanju, Kosovo glavni kamen spoticanja, za 58 odsto Srba, i za njih je to gorući problem, dok Albanci smatraju da je to rešena stvar. 

Dva naroda se, kaže, ne poznaju baš najbolje, ali jedni za druge, između ostalog, smatraju da su agresivni.

Trećina građana Srbije smatra da su Albanci lojalni i vredni, ali da ima i mišljenja koja nije lepo čuti, a koja su utemeljena na predrasudama, rekao je Pejić i dodao da je istraživanje pokazalo visok procenat građana u obe zemlje kojima ne smeta da se Srbi, odnosno Albanci posete tu drugu zemlju, tačnije da smo jedni kod drugih dobrodošli kao gosti, ali, prema istraživanju, nema prostora za šuzivot. 

Ipak, više od polovine ispitanih smatra da bi dva naroda mogla i trebalo da rade zajedno, što je, ističe, optimistično. 

Pejić kaže da u Srbiji možda postoji više želje za boljim odnosima, kao ni da među Srbima i među Albancima nije mali broj onih koji smatraju da je odnos Srba i Albanaca važan, te da su Srbi svesniji da su međuosobni odnosi dve zemlje ključni za region. 

 Da bi Srbi i Albanci trebalo da se okrenu sličnostima, a ne onome po čemu se razlikuju, smatraju profešor Profesor FPN i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku, Dragan Đukanović, i publicista i politički analitičar iz Tirane, Ben Andoni.

Andoni je, naime, ocenio da ne bi trebalo trošiti vreme na priče o razlikama između Albanaca i Srba već da treba staviti akcenat na sličnosti.

Andoni razlike između dvva naroda vidi samo u tri tačke - Kosovo, jezik i politika.  Uz pohavale projektu koji su pokrenuli Tanjug i ATA, Andoni je u šali je ispričao da su pre sto godina savetovali Srbima kada dolaze u Albaniju da ponesu tri suve stvari - suve čarape, suv novac i suvi barut, a danas im je, kao i svima, kaže, potrebno da ponesu samo suv novac i engleski jezik.

Koristeći se pretežno srpskim jezikom, Andoni je kazao da umetnici, pogotovo mladi Srbi i Albanci, danas sarađuju više nego što bi se to moglo očekivati.

Smatra da su dva naroda  isuviše zatrovana političkim igrama za koje kaže da su popularne i u Srbiji i u Albaniji, jer je to način da političari "zamajavaju" narod, da ne misli na nezaposlenost, nepotizam, korupciju.

Smatra veoma važnim da Srbi i Albanci žive bez granica koje im nameću političari, te da je raumevanje drugog narativa veoma važno, kao i to da se gleda u budućost.

Ukazao je da je kulturna saradnja dve zemlje veoma važna, da su Albanci još pre dve decenije preveli sve najvažnije srpske književnike, što, kako kaže, nije slučaj sa Srbijom. 

Naveo je i činjenicu da milion mladih Albanaca za dve godine nije pročitalo nijednu knjigu, što, smatra, otežava proces promene njihovih stavova.

Ukazujući na problem obrazovanja, Andoni je rekao da mladi Albanci uče da su im Srbi i Grci neprijatelji.

Da je dijalog važan smatra i profesor Đukanović, koji primećuje da je Albanija sad možda više stavila fokus na njenu mediteransku dimenziju spoljne politke, ali ukazuje da je za Tiranu važno da ima osigurane dobre odnose i sa balkanskim zaleđe, jer, kako kaže, bez odnosa sa Srbijom to neće biti moguće.

Sa druge strane, ukazuje da je i Srbiji važno da prevaziđe loše nasleđe odnosa sa Albanijom, još iz Titovog perioda, koji je, kaže, bio u stalnoj senci kosovskog pitanja i dodaje da je važno da se prepoznaju kanali tih odnosa.

Ccini mu se da je sve u senci kosovskog problema i još uvek nerešenog procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i kaže da će se, ukoliko i kada dođe do pravno-obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma, ambijent u kojem se razgovara i odnosi sa Albanijom promeniti.

Ukazao je da postoje brojne oblasti u kojima je dobra saradnja, poput ekonomije, u kojoj Srbija ostvaruje suficit, kao i nauke i kulture, ali da i dalje postoji problem sa manjinama, koji još uvek ne možemo da "preskočimo",  odnosno to što Albanija insistira na pravima Albanaca u Preševskoj dolini, dok Srbija insistira na dodatnoj zaštiti Srba u Albaniji.

Važno je, naglašava, da saradnja mora da postoji, da se nastavi saradnja elita, koje bi trebalo da šalju "međusobne pozitivne signale", da jača saradnja dve vlade i među resornim ministarstvima.

"Bez toga, napretka u odnosima neće biti", rekao je Đukanović i dodao da bi, s obzirom na otvorena istorijska pitanja, bilo zanimljivo da se možda osnuje međudržavna komisija, sačinjena od stručnjaka, koja bi analizirala odnose dve zemlje i naroda.

Posebno je, podvukao značaj infrastrukturne saradnje.

"Važno je da što pre dobijemo 'autoput mira', Niš - Priština - Drač, da se dodatno povežemo", rekao je Đukanović.

Od pomoći je, dodao je, i saradnja nevladinog sektora, pa i medija, kao i da je Tanjug fantastično prepoznao momenat da napravi ovakav projekat.

Kada je reč o mlađoj populaciji Srba, koja uglavnom vidi uticaj problema Kosova na odnose sa Albanijom, Đukanović kaže da je to opšte prihvaćen trend među mladima.

Ukazao je da je jedan od problema i obrazovni sistem, kroz koji treba da se odneguju drugačije vrednosti i drugačiji odnos prema susedima, pa samim tim i prema Albancima.

Istraživanje Faktora plus za Tanjug je rađeno uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, pa je ambasador te zemlje u Beogradu  Arne Sanes Bjornstad primetivši da su Srbi i Albanci susedi ali se, kako je rekao, slabo poznaju pa stoga među njima ima i sumnji i podozrenjaivosti, pa bi bilo veoma korisno da se povećaju kontakti i saradnja. 

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je na osnovu rečenog ocenila da ima razloga za otimizam kad je reč o odnosima Srba i Albanaca što, kaže, potvrđuje i onaj deo rezultata istraživanja prema kojima Albance i Srbe najviše interesuje ekonomska i politička stabilnost i to što dele želju za promenom.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je istakla da se mnogo toga radi da se između Beograda i Tirane uspostavi bolja komunikacija, te da su, kako je rekla, političari na tom planu napravili veliki iskorak.