Од малих богиња до сада оболеле 93 особе, најмлађа беба од три месеца
У Србији су од почетка октобра од малих богиња оболеле 93 особе, а епидемија је пријављена у Београду, српским енклавама на КиМ, Бујановцу и Краљеву, где су пријављена четири нова случаја.
Најмлађи пацијент је беба од три месеца, а најстарији има 48 година, док је највећи број оболелих међу млађима од пет и старијим од 20 година, саопштио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
“Већина оболелих, њих 91 одсто, невакцинисани су, непотпуно вакцинисани или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих, 48 одсто је било хоспитализовано или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код седам оболелих особа” наводи се у Институту “Батут”.
У Краљеву је пријављена епидемија малих богиња, након што су се појавила још четири нова случаја те болести, речено је јуче у градском Дому здравља. У питању су деца узраста од три месеца до 11 година, која су била у контакту с већ инфицираним особама. То је укупно шест оболелих у Краљеву, пошто су раније регистровани случај мајке и бебе заражених морбилама.
Епидемиолог у Заводу за јавно здравље у Краљеву Владан Шапоњић, рекао је да пошто малих богиња није било 20 година на територији Краљева и само један случај болести може да се сматра епидемијом. У моменту пријаве имали су два случја, а Шапоњић је рекао да епидемија не значи велики, већ неуобичајени број.
“Дошло је до преношења инфекције у популацији на коју није могло да се утиче, и то у периоду пре него што су потврђена прва два случаја. Предузимају се све мере како би се епидемија сузбила у жаришту, укључујући и излазак лекара на терен, као и кампањску имунизацију”, рекао је Шапоњић.
Од четворо деце која нису вакцинисана и код којих су потврђене мале богиње, двоје је на кућном лечењу, док је двоје збринуто на Дечјем одељењу краљевачке опште болнице.“Једно дете је старо само два и по месеца и клиничко стање је захтевало интензивну негу. После боравка у крагујевачком Клиничком центру, сада се опоравља. Друго дете, старо 11 година, није више везано за боцу с кисеоником и осећа много боље”, рекла је др Тања Бошњевић Туцаковић, са Дечјег одељења краљевачке болнице.
На снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Србији. То подразумева пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.
Кампања за вакцинацију на друштвеним мрежама
Ових дана на друштвеним мрежама покренута је кампања која говори у корист вакцинације. Фејсбуком, Инстаграмом и Твитером шире се и деле слике породица са децом и потписом “Моја породица је вакцинисана”. Ове слике, које се везују за стварне особе, требало би да смање страх од вакцинације и подстакну родитеље да одговоре на сумње и питања потраже код педијатара, а не на сумњивим интернет сајтовима.
“У складу с предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на територији Републике Србије интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Мере пооштреног надзора треба да се спроводе до даљег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу с параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике”, наводе у “Батуту”.
Уставни суд Србије одбацио је иницијативе за покретање поступка за оцену уставности законских одредби које се односе на обавезну вакцинацију деце и одраслих, јер сматра да иницијатори нису поткрепили своје тврдње, нити су оне уставно правно утемељене, наводи се у одлуци која је објављена на сајту Уставног суда. Иницијатори поступка тражили су да се утврди да нису у складу са Уставом поједине законске одредбе којима се налаже обавезна вакцијанција, погово деце пред упис у школу, тврдећи да им се на тај начин ускраћује право на избор, као и да нису у сагласности са међународним уговорима. Одбачени су и захтеви за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба Закона о заштити грађана од заразних болести. Што се тиче обавезне имунизације односно вакцинације, Уставни суд сматра да у овом случају није реч о “медицинским или научним огледима” који имају за сврху да лице буде објект научног истраживања која се могу спроводити само уз слободно дати пристанак, нити пак о “изложености мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању”, како се то наводи у појединим иницијативама.
Љ. Петровић
