ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО У НАШИМ ШКОЛАМА: ФОНД ЧАСОВА понижавајући за битну науку у ери рачунара, мобилних телефона и вештачке интелигенције
Од школске 2017/18. Информатика и рачунарство (ИиР) постали су обавезан предмет у петом разреду, а од 2020/21. и у вишим разредима осмолетки, док је дигитална трансформација образовања била један од приоритета креатора образовне политике.
Како би анализирао степен остварености циљева и исхода, квалитет уџбеника и других ресурса, те опште задовољство наставом, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања спровео је истраживање у које је укључено 1.775 ђака и 1.150 предавача из 56 школа у Србији.
Фонд часова (један недељно) понижавајући је за овако битну науку у ери рачунара, мобилних телефона, вештачке интелигенције и свих предности, али и изазова које доноси, сматрају многи анкетирани просветари, који имају примедбе и на инфраструктурну опремљеност школа, застареле кабинете и недостатак техничких лица која би редовно одржавала рачунаре. Мада готово све осмолетке обухваћене анализом имају приступ интернету, преко 40 одсто наставника није задовољно квалитетом везе и степеном заштићености мреже, а скоро две трећине њих ради у школи где не постоји интерни правилник којим се регулише коришћење мобилних дигиталних уређаја за потребе наставе и учења, док 29 одсто извештава да је код њих забрањена употреба таквих помагала. Занимљивост је да готово половина тврди како у њиховој осмолетки, након пандемије коронавируса, не постоји платформа са онлајн учионицом за ИиР.
Платформа Фондације „Петља”, а тек потом штампани и дигитални уџбеници, најчешће су коришћени ресурси међу наставницима ИиР. Наставни план и програм генерално добро оцењују, мада кажу како је слабо прилагођен деци која се образују према ИОП-у 1 и 2, али и ученицима са изузетним способностима. Што су ђаци старији, то је већи проценат наставника који су незадовољни њиховим постигнућем.
Ученици сва четири разреда кажу да им је са листе понуђених активности најлакше да направе текстуални документ који садржи слику, те да комуницирају у онлајн простору, а најтеже да користе алате за сараднички рад у облаку и да савладају вештину програмирања. Готово две трећине њих тврди да им је најлакше учење из материјала које им креирају сами наставници.
Међу онима који предају Информатику и рачунарство (ИиР), нешто више је жена (53%), што се тумачи феминизацијом наставничке струке на доуниверзитетском нивоу образовања, иако су студије из СТЕМ научних дисциплина, које завршавају, традиционално окарактерисани као мушки. Највећи проценат испитаника задужен је само за овај предмет, док има и оних који поред тога држе наставу из технике и технологије, математике и физике. Дефицит просветарског кадра глобални је феномен, посебно у овом домену, па између 9% и 17% ученика извештава да су често мењали наставника ИиР, а од 5% до 7% да су често губили часове.
На такмичењима из ИиР учествовало је 168 ученика из узорка (76 девојчица и 92 дечака), при чему је највише њих из Школске управе Нови Сад. У одговору на отворено питање, наставници су навели занимљиве разлоге из којих не припремају своје ученике за таква надметања: информатика је једини предмет где се не подудара градиво које се обрађује са оним на такмичењу, превише су компликовани задаци, деца не добијају подршку родитеља, уз образложење да и без тога превише времена проводе испред монитора, а добри ђаци који имају знање из овог предмета углавном су ангажовани и на другим такмичењима, тако да нема много заинтересованих.
С. Милачић