Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

АНКЕТА РАЗОТКРИЛА ЗДРАВСТВЕНО НЕУКО СТАНОВНИШТВО Бар 20% грађана антибиотике узима на своју руку и без савета лекара

23.11.2023. 16:49 16:55
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: Према анкети Градског завода за јавно здравље Београд о употреби антибиотика, која је представљена данас, око 65 одсто испитаника користило је антибиотску терапију током prеthodnih 12 месеци, а 20 одсто је антибиотике узимало самостално и без савета лекара.

Антимикробна резистенција (АМР) јавља се када бактерије, вируси, гљиве и паразити више не реагују на антимикробне лекове, објаснили су лекари на конференцији за медије поводом обележавања Светске недеље свесности о антимикробним лековима.

Светска здравствена организација упозорава да као резултат отпорности на лекове, антибиотици и други антимикробни лекови постају неефикасни, а инфекције је тешко или немогуће лечити, повећавајући ризик од ширења болести, тешке болести и смрти.

Резултати истраживања су показали да 18 одсто испитаника не примењује антибиотску терапију како је прописао лекар и престаје са терапијом чим осети побољшање, док скоро две трећине (63 одсто) има у својој кућној апотеци антибиотик у резерви.

Овогодишња кампања реализује се под слоганом: "На време промените навике. Делујте сада!“, којим се истиче хитна промена односа заједнице према проблему антимикробне резистенције.

Светска здравствена организација позива на сарадњу и заједнички приступ у обуздавању антимикробне резистенције - јачање превенције (хигијена руку и вакцинисање против заразних болести), рационално прописивање антибиотика и рационална потрошња антибиотика у ветерини.   

Проф. др Горан Стевановић, руководилац Клинике за инфективне и тропске болести „Проф др Коста Тодоровић“, Универзитетског клиничког центра Србије у Београду упозорио је да ако се настави пораст антимикробне резистенције, чак и умерено тешке инфекције би могле постати озбиљне по живот, а озбиљне инфекције би могле постати готово немогуће за лечење.

„Озбиљне бактеријске и гљивичне инфекције често се превиђају или се недовољно брзо дијагностикују. Ефикасно збрињавање ових инфекција зависи од раног препознавања и  егзактне дијагнозе, али брза идентификација патогена и даље представља изазов и поред значајног унапређења микробиолошке дијагностике“, каже др Стевановић.

Он наводи да коришћење савремене, пре свега микробиолошке дијагностике може помоћи пацијентима да добију рани и одговарајући третман за инфекције изазване резистентним патогенима, чиме се спасавају животи и смањују трошкови здравствене неге.

Интеграција дијагностичких тестова у програме за управљање антимикробном резистенцијом (АМР) може помоћи у смањењу ширења АМР тако што помаже здравственим радницима да одаберу прави третман за одговарајућег пацијента у право време, каже Стевановић. Наглашава да постоји потреба за већом употребом и доступношћу постојећих тестова, као и за лакше доступним, брзим, поузданим дијагностичким средствима за бактеријске и гљивичне инфекције, као и већом доступношћу новијих антимикробних лекова за поједине категорије пацијената.

Др Ивана Ћирковић, клинички микробиолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског  факултета у Београду, нагласила је да је антимикробна резистенција један од водећих претњи људском здрављу у читавом свету, а да је неодговарајућа употреба антибиотика главни покретач настанка резистенције.

Светска здравствена организација објавила је, наводи она, глобалну стратегију и смернице за помоћ земљама у успостављању система за праћење резистенције на антибиотике и спровођење суштинских радњи.

Како је казала, последња истраживања показују да се у чланицама ЕУ осам одсто свих антибиотика за хуману употребу користи без рецепта.

"Према анкети коју је спровела Светска здравствена организација у ЕУ суседним земљама европског региона свака трећа особа узима антибиотике без лекарског рецепта, било да их купује у апотекама, употребљава неискоришћене од prеthodnih терапија или их набавља од пријатеља и чланова породице. Због тога променимо навике, чувајмо антибиотике за наредне генерације“, истиче др Ћирковић.

Злоупотреба антибиотика може резултирати појавом отпорности бактерија на терапију антибиотицима и пре примене антибиотика увек је неопходно потражити савет лекара, подсетила је др Снежана Јовановић, микробиолог и руководилац  Службе за медицинску микробиологију УКЦС.

„Антибиотици лече бактеријске инфекције. Инфекције које су узроковане вирусима или гљивама не лече се антибиотицима,  јер се тако уништавају добре бактерије, стварају резистенцију и теже их је лечити“, каже др  Јовановић.

Она је посебно указала на значај вакцинације као  мере превенције код вируса и напоменула да је то било од изузетног значаја током пандемије ковида, јер је, како закључује, вакцинација спасила многе, посебно оне који су имали тешке и хроничне болести.

Светска недеља свесности о коришћењу антимикробних лекова биће обележена и на београдском Тргу Републике када ће маскота у облику Аспергилиус гљиве делити грађанима информативни материјал о важности рационалне употребе  антимикробних лекова.

Светска недеља свесности о антимикробним лековима,  која се обележава од 18. до 24. новембра ове године се реализује под слоганом „На време промените навике. Делујте сада!“

Пише:
Пошаљите коментар