И гимназије коначно пред реформом

- Промене у гимназијама су нужне и важно нам је да оне буду што боље и да се што пре десе - каже председник Заједнице гимназија Србије и руководилац Радне групе за њихову реформу др Радивоје Стојковић. - Први корак на овом путу биће упитник који ћемо упутити свим гимназијама, како би сами колективи исказали ставове о томе шта је нужно мењати, јер желимо да тај први реформски корак крене из самих гимназија.

 

По речима др Стојковића, гимназије ће и даље остати општеобразовне школе, али с новинама како у самом градиву, тако и у приступу том градиву, међупредметном повезивању већем него до сада, примени нових технологија, у складу с потребама и могућностима нашег друштва. Основна идеја је да се у гимназијама ученици припреме и за живот, а не само за наставак школовања, а да се при томе користе примери и модели из целог света, како би се увеле поребне новине, али и задржи све што се у досадашњем раду показало као добро.

 

- Као директор новосадске Гимназије “Јован Јовановић Змај”, у којој је настава делом двојезична, могу да кажем да ће смернице колектива ићи у правцу подржавања промена које ће омогућити полагање међународне матуре - конкретизује др Стојковић. - Поред тога, сматрамо да градиво треба прилагодити садашњим потребама, а његов обим свести на меру која може да се реализује, а не претрчавати преко преобимног градива. Другим речима, гимназија треба да постави добар темељ, јер тек када се основна знања добро утемеље, може се тражити више, пошто се на добром темељу може зидати читав живот.

 

Као директор гимназије, др Стојковић, сматра да је изузетно значајно што ће се о пременама прво изјаснити колективи самих школа, те да им је тиме Министарство одало велико признање и указало поверење. Он сматра и да се мора дефинисати који је то минимум знања који један гимназијалац, од којег се очекује да једног дана буде друштвена елита, из ове школе мора да понесе.

 

- Кључни предмети у гимназијама морају бити матерњи језик, математика и страни језици - сматра др Стојковић. - Промене би требало да унесу много више практичног рада и експеримената у природним предметима, а у језицима да као факултативни омогуће и трећи страни језик.

 

Циљ планираних промена је унапређење квалитета наставе и васпитања у гимназијама као установама које негују опште образовање, чиме ће се допринети ефикасности студирања у високошколским установама. Будући рад гимназија биће стављен у савремену педагошку парадигму, која подразумева неговање међупредметних компетенција, већу изборност програма, савремене методе наставе и технологију рада. Један од очекиваних ефеката будућих промена јесте и афирмација гимназија као установа које негују и унапређују културни идентитет средине у којој раде.

Д. Девечерски