Храна је подршка имуном систему

Добро је познато да храна у сваком случају није лек код болести као што је ковид 19, али сигурно може да буде подршка нашем имуном систему, кажу у Институту за јавно здравље Војводине. Како наводе њихови стручњаци, бројна новија истраживања, као и добро позната искуства традиционалне медицине, указују на то да постоји високи степен вероватноће да употреба активних компоненти хране може да има значајну улогу у функционисању имуног система човека, а тиме и у подршци у лечењу вирусних респираторних болести.

- Пре свега, треба узети у обзир и чењеницу да фактори од којих зависи јачина и виталност имуног система су генетски (урођени) и стечени, али су од значаја и старосна доб, животни стил, стрес, постојеће хроничне и друге болести, квалитет сна и друге животне навике. Имунолошка модулација, преко прехрамбене стратегије, још увек није у пракси потврђена, али омогућава одржавање опште имунолошке равнотеже код појединца и популације. Неки састојци хране могу директно у непосредном контакту уништавати или инхибирати различите форме микроорганизама. То деловање се обавља путем деструкције фосфолипидне мембране, инхибицијом одређених ензимских реакција или деловањем на генетску структуру микроорганизама. Други начин је индиректно деловање на имуни систем путем различитих биохемијских механизама – наводе лекари Института.

Увек је веома важно да се у условима ограниченог кретања и смањене физичке активности усклади количина хране коју узимамо.

- У овом периоду, када је већина популације направила одређене залихе хране, потребно је да се обрати пажња на умереност у конзумирању хране, нарочито хране велике енергетске вредности, а мале или занемарљиве хранљиве вредности, као што је неконтролисано конзумирање хлеба, пецива, слатких и сланих колача и пита, грицкалица, сокова, освежавајућих безалкохолних и, наравно, алкохолних пића. Таква храна лако може да доведе до неконтролисаног повећања телесне масе, што уз смањену физичку активност и стрес, још више повећава ризик од погоршања већ постојећих хроничних болести. Добро је познато да повећање телесне масе само по себи, али и у комбинацији с хроничним болестима, може да доведе у питање и функционисање имунолошког система – савету у Институту и додају како и даље важи основни принцип умерености и уравнотежености.

У условима ограничене могућности набавке хране потребно је да се покуша и с разноврсношћу, јер кроз различите врсте, пре свега свежег воћа, поврћа и зачина, уносимо преко потребне витамине, минерале и разноврсне биолошки активне супстанце, фитохемикалије, које се налазе у природи, а врло често имају улогу природних антиоксиданаса.

Припрема и распоред дневних оброка треба да се заснива на конзумирању житарица од целог зрна, неколико порција свежег поврћа и воћа, а од хране која је извор протеина препоручују се млечни производи, али никако они који имају пуно масноћа, као и пилеће месо и риба. Остале врсте меса је потребно конзумирати умерено. Јаја се могу конзумирати у количини једног до два дневно. За доручак се могу конзумирати киселомлечни производи, као што су кисело млеко, јогурт или кефир, јер се таква врста производа иначе препоручује због свог позитивног деловања на корисне бактерије нашег дигестивног тракта. Такође, интегралне житарице или мала количина хлеба од целог зрна, позитивно ће деловати на рад црева. За међуоброке односно ужине, уколико постоји могућност, потребно је конзумирати свеже воће, а деца могу узети додатни оброк као млечну ужину. Ручак обавезно треба да има неку врсту пилеће или друге врсте супе или чорбе, јер сваки топао напитак, а посебно пилећа супа, традиционално се сматрају добрим оружјем у борби против вируса и респираторних болести.

- За ручак је потребно припремити и вариво од поврћа или махунарки, уз малу количину меса. Махунарке, посебно соја, као и језграсто воће, сматрају се добром заменом за месо. Уз ручак добро дође салата од свежег или конзервисаног поврћа и мало интегралног хлеба. Најрационалније је да се припреми нешто већа количина хране и да се половина порције безбедно склони за вечеру. За вечеру треба козумирати малу количину хране, куване или с јелима од рибе и салатама. Може се користити конзервисана риба, као што су сардине или туњевина, с црним луком и малом количином хлеба. Приликом припреме хране која се термички обрађује, али и у свежем, сировом стању, могу да се користе зачини – препорука је стручњака Института, који напомињу и да хронични болесници треба да се придржавају налога лекара у вези с исхраном, физичком активношћу, као и терапијом.

Конзумирање појединих зачина јаког мириса и укуса доприноси функционисању имуног система. Ту могу бити од користи бели и црни лук, ђумбир и лимун, љута и слатка паприка, бибер, оригано, клинчићи, цимет и остали.

- Физичка активност постиче циркулацију, уравнотежује и имуни и хормонални систем. Стрес може да ослаби имуни систем и смањи активности обрамбених НК-ћелија (Натурал Killеr – ћелија природних убица) које су потребне за одбрану од вирусних и многих других болести. Посебно неповољан утицај на имунолошки систем, како општи, тако и локални, односно утицај на ћелије самог респираторног тракта, има пушење – упозоравају лекари.

У погледу одржавања хигијене простора намењеног припреми и чувању хране, они истичу да купљене упаковане намирнице јесте пожељно дефинзиковати пре одлагања у кухињу или фрижидер, односно пребрисати или испрскати дезинфекционим средством на бази алкохола, оставити их да се просуше на собној температури и тек тада одложити у за то намењено место.

- Како би дезинфекција упакованих производа била смислена, неопходно је свакодневно пре и након обраде хране и манипулације са животним намирницама опрати радне површине, а дезинфекцију радних површина у кухињи и простор где се одлаже и чува храна обавити једном на дан, најбоље увече након завршетка свих активности у кухињи или простору намењеном обради хране. Неопходно је опрати и дезинфиковати и унутрашње површине фрижидера. Прање се обавља детерџентом раствореним у здравствено исправној води, а након тога следи дезинфекција препаратима на бази алкохола (70 одсто раствор), сирћетне или лимунске киселине – објашњавају у Институту.

Дезинфекцију радних површина у кухињи не треба обављати хлорним препаратима, док се подови у кухињама, уколико то врста материјала од којих су направљени дозвољава (плочице), дезинфикују једнопроцентним раствором хлорних препарата. У случају другачије врсте материјала коришћених за прекривање подова кухињског простора, требало би да се користе дезинфекциона средства на бази алкохола која неће оштетити материјал.

При свакој манипулацији са дезинфекционим средствима користити заштитне рукавице. Уколико су једнократне бацити их након употребе, уколико нису опрати их здравствено исправном водом и оставити да се осуше на собној температури. Лекари истичу да је неопходно водити рачуна о свакоденевном одлагању чврстог отпада, јер он не сме да се нагомилава у стамбеним просторијама.

- Већ се често спомиње значај добре хидрације за функционисање респираторног епитела и одбрану од неповољног деловања вируса. То је један од најзначајнијих аспеката превенције вирусних болести који може да се оствари кроз континуирано конзумирање топлих напитака, сваких 15 до 20 минута неколико гутљаја топлог напитка. То могу да буду благи биљни чајеви без шећера или са малом количином меда, а шећер и мед треба да избегавају особе са свим поремећајима метаболизма шећера, од инсулинске резистенције до дијабетеса који се лечи, затим бела кафа, посебно са цикоријом која садржи инулин, који је важан пребиотик. Такође може да се пије и обична, здравствено исправна топла вода – истичу лекари Института.

- Важан аспекат спречавања исушивања респираторног епитела који игра кључну улогу у очувању наше одбрамбене способности јесте и влажење ваздуха затворених просторија у којима боравимо и њихово редовно проветравање, уз све остале противепидемиске мере које наши лекари препоручују, а пре свега држање безбедног растојања у свим ситуацијама у кући и домаћинству, тако и ван њега – наглашавају у Институту.

Љ. Петровић