Hrana je podrška imunom sistemu

Dobro je poznato da hrana u svakom slučaju nije lek kod bolesti kao što je kovid 19, ali sigurno može da bude podrška našem imunom sistemu, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. Kako navode njihovi stručnjaci, brojna novija istraživanja, kao i dobro poznata iskustva tradicionalne medicine, ukazuju na to da postoji visoki stepen verovatnoće da upotreba aktivnih komponenti hrane može da ima značajnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema čoveka, a time i u podršci u lečenju virusnih respiratornih bolesti.

- Pre svega, treba uzeti u obzir i čenjenicu da faktori od kojih zavisi jačina i vitalnost imunog sistema su genetski (urođeni) i stečeni, ali su od značaja i starosna dob, životni stil, stres, postojeće hronične i druge bolesti, kvalitet sna i druge životne navike. Imunološka modulacija, preko prehrambene strategije, još uvek nije u praksi potvrđena, ali omogućava održavanje opšte imunološke ravnoteže kod pojedinca i populacije. Neki sastojci hrane mogu direktno u neposrednom kontaktu uništavati ili inhibirati različite forme mikroorganizama. To delovanje se obavlja putem destrukcije fosfolipidne membrane, inhibicijom određenih enzimskih reakcija ili delovanjem na genetsku strukturu mikroorganizama. Drugi način je indirektno delovanje na imuni sistem putem različitih biohemijskih mehanizama – navode lekari Instituta.

Uvek je veoma važno da se u uslovima ograničenog kretanja i smanjene fizičke aktivnosti uskladi količina hrane koju uzimamo.

- U ovom periodu, kada je većina populacije napravila određene zalihe hrane, potrebno je da se obrati pažnja na umerenost u konzumiranju hrane, naročito hrane velike energetske vrednosti, a male ili zanemarljive hranljive vrednosti, kao što je nekontrolisano konzumiranje hleba, peciva, slatkih i slanih kolača i pita, grickalica, sokova, osvežavajućih bezalkoholnih i, naravno, alkoholnih pića. Takva hrana lako može da dovede do nekontrolisanog povećanja telesne mase, što uz smanjenu fizičku aktivnost i stres, još više povećava rizik od pogoršanja već postojećih hroničnih bolesti. Dobro je poznato da povećanje telesne mase samo po sebi, ali i u kombinaciji s hroničnim bolestima, može da dovede u pitanje i funkcionisanje imunološkog sistema – savetu u Institutu i dodaju kako i dalje važi osnovni princip umerenosti i uravnoteženosti.

U uslovima ograničene mogućnosti nabavke hrane potrebno je da se pokuša i s raznovrsnošću, jer kroz različite vrste, pre svega svežeg voća, povrća i začina, unosimo preko potrebne vitamine, minerale i raznovrsne biološki aktivne supstance, fitohemikalije, koje se nalaze u prirodi, a vrlo često imaju ulogu prirodnih antioksidanasa.

Priprema i raspored dnevnih obroka treba da se zasniva na konzumiranju žitarica od celog zrna, nekoliko porcija svežeg povrća i voća, a od hrane koja je izvor proteina preporučuju se mlečni proizvodi, ali nikako oni koji imaju puno masnoća, kao i pileće meso i riba. Ostale vrste mesa je potrebno konzumirati umereno. Jaja se mogu konzumirati u količini jednog do dva dnevno. Za doručak se mogu konzumirati kiselomlečni proizvodi, kao što su kiselo mleko, jogurt ili kefir, jer se takva vrsta proizvoda inače preporučuje zbog svog pozitivnog delovanja na korisne bakterije našeg digestivnog trakta. Takođe, integralne žitarice ili mala količina hleba od celog zrna, pozitivno će delovati na rad creva. Za međuobroke odnosno užine, ukoliko postoji mogućnost, potrebno je konzumirati sveže voće, a deca mogu uzeti dodatni obrok kao mlečnu užinu. Ručak obavezno treba da ima neku vrstu pileće ili druge vrste supe ili čorbe, jer svaki topao napitak, a posebno pileća supa, tradicionalno se smatraju dobrim oružjem u borbi protiv virusa i respiratornih bolesti.

- Za ručak je potrebno pripremiti i varivo od povrća ili mahunarki, uz malu količinu mesa. Mahunarke, posebno soja, kao i jezgrasto voće, smatraju se dobrom zamenom za meso. Uz ručak dobro dođe salata od svežeg ili konzervisanog povrća i malo integralnog hleba. Najracionalnije je da se pripremi nešto veća količina hrane i da se polovina porcije bezbedno skloni za večeru. Za večeru treba kozumirati malu količinu hrane, kuvane ili s jelima od ribe i salatama. Može se koristiti konzervisana riba, kao što su sardine ili tunjevina, s crnim lukom i malom količinom hleba. Prilikom pripreme hrane koja se termički obrađuje, ali i u svežem, sirovom stanju, mogu da se koriste začini – preporuka je stručnjaka Instituta, koji napominju i da hronični bolesnici treba da se pridržavaju naloga lekara u vezi s ishranom, fizičkom aktivnošću, kao i terapijom.

Konzumiranje pojedinih začina jakog mirisa i ukusa doprinosi funkcionisanju imunog sistema. Tu mogu biti od koristi beli i crni luk, đumbir i limun, ljuta i slatka paprika, biber, origano, klinčići, cimet i ostali.

- Fizička aktivnost postiče cirkulaciju, uravnotežuje i imuni i hormonalni sistem. Stres može da oslabi imuni sistem i smanji aktivnosti obrambenih NK-ćelija (Natural Killer – ćelija prirodnih ubica) koje su potrebne za odbranu od virusnih i mnogih drugih bolesti. Posebno nepovoljan uticaj na imunološki sistem, kako opšti, tako i lokalni, odnosno uticaj na ćelije samog respiratornog trakta, ima pušenje – upozoravaju lekari.

U pogledu održavanja higijene prostora namenjenog pripremi i čuvanju hrane, oni ističu da kupljene upakovane namirnice jeste poželjno definzikovati pre odlaganja u kuhinju ili frižider, odnosno prebrisati ili isprskati dezinfekcionim sredstvom na bazi alkohola, ostaviti ih da se prosuše na sobnoj temperaturi i tek tada odložiti u za to namenjeno mesto.

- Kako bi dezinfekcija upakovanih proizvoda bila smislena, neophodno je svakodnevno pre i nakon obrade hrane i manipulacije sa životnim namirnicama oprati radne površine, a dezinfekciju radnih površina u kuhinji i prostor gde se odlaže i čuva hrana obaviti jednom na dan, najbolje uveče nakon završetka svih aktivnosti u kuhinji ili prostoru namenjenom obradi hrane. Neophodno je oprati i dezinfikovati i unutrašnje površine frižidera. Pranje se obavlja deterdžentom rastvorenim u zdravstveno ispravnoj vodi, a nakon toga sledi dezinfekcija preparatima na bazi alkohola (70 odsto rastvor), sirćetne ili limunske kiseline – objašnjavaju u Institutu.

Dezinfekciju radnih površina u kuhinji ne treba obavljati hlornim preparatima, dok se podovi u kuhinjama, ukoliko to vrsta materijala od kojih su napravljeni dozvoljava (pločice), dezinfikuju jednoprocentnim rastvorom hlornih preparata. U slučaju drugačije vrste materijala korišćenih za prekrivanje podova kuhinjskog prostora, trebalo bi da se koriste dezinfekciona sredstva na bazi alkohola koja neće oštetiti materijal.

Pri svakoj manipulaciji sa dezinfekcionim sredstvima koristiti zaštitne rukavice. Ukoliko su jednokratne baciti ih nakon upotrebe, ukoliko nisu oprati ih zdravstveno ispravnom vodom i ostaviti da se osuše na sobnoj temperaturi. Lekari ističu da je neophodno voditi računa o svakodenevnom odlaganju čvrstog otpada, jer on ne sme da se nagomilava u stambenim prostorijama.

- Već se često spominje značaj dobre hidracije za funkcionisanje respiratornog epitela i odbranu od nepovoljnog delovanja virusa. To je jedan od najznačajnijih aspekata prevencije virusnih bolesti koji može da se ostvari kroz kontinuirano konzumiranje toplih napitaka, svakih 15 do 20 minuta nekoliko gutljaja toplog napitka. To mogu da budu blagi biljni čajevi bez šećera ili sa malom količinom meda, a šećer i med treba da izbegavaju osobe sa svim poremećajima metabolizma šećera, od insulinske rezistencije do dijabetesa koji se leči, zatim bela kafa, posebno sa cikorijom koja sadrži inulin, koji je važan prebiotik. Takođe može da se pije i obična, zdravstveno ispravna topla voda – ističu lekari Instituta.

- Važan aspekat sprečavanja isušivanja respiratornog epitela koji igra ključnu ulogu u očuvanju naše odbrambene sposobnosti jeste i vlaženje vazduha zatvorenih prostorija u kojima boravimo i njihovo redovno provetravanje, uz sve ostale protivepidemiske mere koje naši lekari preporučuju, a pre svega držanje bezbednog rastojanja u svim situacijama u kući i domaćinstvu, tako i van njega – naglašavaju u Institutu.

LJ. Petrović