Хочевар: Шта човек посеје, то ће и пожњети

Ако ми, људи, сами себе духовно не преображавамо и не примамо Божјег Светог Духа, сматра, никако не можемо живети здраво и не можемо живети у хармонији са читавим створеним светом.

„И ова је година на планетарној равни обележена пандемијом Ковид 19. Та чињеница ме, с једне стране, чини силно неспокојним, али ме, с друге, још силније усмерава ка спасоносној стварности промишљања, трагања и процењивања целокупног људског живота“, рекао је он.

Као човеку који, како каже, воли живот и историју, тешко му је да схвати како је могуће да је читаво човечанство готово дословце клекло пред овом појавом.

„Протеклих деценија, медији и часописи, као и научна гласила, извештавали су о толиким, величанственим резултатима науке и иновативним научним открићима. У многим лабораторијима, научници су, ако смем тако рећи, почели чак кројити човекову судбину - хоће ли нам се родити мушко или женско дете, оваквих или онаквих очију, оваквог или онаквог изгледа...“, указао је он.

Хочевар је казао да прослављајући „победничка“ постигнућа генетике, стручњаци се увелико поигравају са основним јединицама живота, у природу уводећи нове везе, нове комбинације, производећи већ сада наизглед привлачне и до сада невиђене плодове.

„Да ли је онда могуће да у овом „победничком“ свету „науке и развоја“, сићушни, невидљиви вирус Ковид-19 закочи целокупан наш прогрес и успех, и блокира нам економију“, упитао је он додајући да не жели да неодговорно лицитира, изводи јефтине закључке или се бави некаквим теоријма завере.

Хочевар је нагласио да сви морамо понизно признати да нас је овај наш тако привлачни, видљиви и опипљиви свет дословно уловио у сопствену замку.

„И то зато што претежно живимо тако као да стварно и једино постоји само тај видљиви, опипљиви и материјални свет. Народи и државе улажу дивовске напоре за телесно здравље и телесну лепоту. О човековом, пак, духу, данас се не говори много“, указао је он.

Надбискуп је указао да у школама, на пример, има много више простора за за природне науке, за технологију и материјалну комуникацију, док је „дух“, подвлачи, исувише често заборављен или је гурнут на периферију.

Државне структуре, према његовим речима, данас мисле да су „модерне“ и савремене само у оној мери у којој конфесионалну веронаука избацују из својих школских програма.

„Парламенти сматрају да су суверени само онолико колико из свог законодавства могу искључити Бога - Бога Творца „свега видљивога и невидљивога“, а тако и Творца „природног закона“. На тај начин су парламентарни посланици преузели власт над подручјима за која они као припадници једне историјске институције не могу бити компетентни“, казао је он. Хочевар сматра да историјске институције треба да признају да је управо Бог творац је утемељио људско биће, а не да је оно дело самог човека.

„Управо зато наше људске институције, које имају и право и снагу за доношење и историјско утемељење државних устава и закона, не могу надићи закон или устав Божјих заповести, које нам је, на гори Синај, Творац дао. Људски закони, исто тако, не могу надићи утемељеност закона о блаженствима, дакле закона о животу у Духу. Божје заповести нису плод неког историјског или волунтаристичког прагматизма, него су плод Божје стваралачке свемоћи. Само стваралачка свемоћ Господња може држати и чувати овај свет, а тако и човека и човечанство“, подвукао је он.

Указао је да у кризним штабовима овога света нема места за „Дух“, за оно духовно, за оно што је човеку, као религиозном бићу, истински битно.

„За „Дух“, дакле, који једини ствара културу и трајне цивилизацијске тековине... А то су управо достојанство и квалитет свих узајамних односа, и брижна љубав свих нас за све нас, и за јавно и опште добро“, објаснио је он.

Надбискуп истиче да све док у својим плановима искључујемо присуство свог духа и Божјега Светог Духа, не можемо досегнути целовити поглед на човека као таквог, на односе у друштву, па ни на свеукупно здравље друштва и појединаца.

„Браћо и сестре, ето зашто је највећи духовни догађај који славимо, Ускрс, од тако пресудног значења за здравље и спасење човечанства. Ако се не бавимо изворном логиком, интегралном филозофијом и истинском религијом, како ћемо онда живети по Духу ако свој дух не хранимо „Речју живота“ (Светим писмом) и не снажимо га „тајнама бесмртности“ (Сакраментима) је нужно ћемо око себе сејати и жњети „трулеж““, поручио је он додајући да нам је потребна пре свега, мудрост живота, а да до ње долазимо само ако смо отворени невидљивом, бесмртном и вечном животу и његовим законима.

Ускрс, подсећа, није наш људски избор, него Божји, и досадашња историја га је управо потврдила као таквог. „А шта желимо ми, људи данашњице ? Па већ сама чињеница да и сам Ускрс празнујемо и славимо раздвојени, говори да „сејемо у тело“, а не у духу“, нагласио је он рекавши да управо зато свима жели истинско и животворно ускршње славље.