Хепатитис Ц има 80.000 људи: Догодине терапија о трошку државе

На скупу „Превенција, контрола, дијагностика и лечење вирусног хепатитиса” одржаном  у Београду, он је нагласио да је хепатитис Ц озбиљан јавно-здравствени проблем и да је Министарство здравља формирало специјалну, посебну радну групу у оквиру Републичке стручне комисије, која је израдила национални план за постављање дијагнозе и увођење савремене терапије.

- Њихови закључци прослеђују се Централној комисији РФЗО и очекујемо њихов одговор да ли ће неки од тих лекова ући на позитивну листу следеће године - нагласио је Махмутовић и подсетио да су прошле године, после вишегодишње паузе, на позитивну листу уведена 24 иновативна лека и да се у томе успело јер су направљене велике уштеде у буџету.

Све земље чланице Светске здравствене организације усвојиле су глобалну стратегију о вирусним хепатитисима, као и европски акциони план, који воде ка елиминацији хепатитиса као јавно- здравствене претње до 2030. године.

Управница Института за епидемиологију Медицинског факултета Татјана Пекмезовић каже да је хепатитис Ц  јавноздравствени проблем, који је присутан у целом свету.

- Број хроничних инфекција непрекидно расте, повећан је морталитет од ове болести последњих деценија. Свега седам одсто људи почиње да се лечи унутар годину дана од постављања дијагнозе - рекла је Пекмезовић.

Говорећи о путу преноса инфекције она је објаснила да је резервоар инфекције инфициран човек, а болест се преноси контактом са инфицираном крвљу.

- Важно је да популација зна да се хепатитис Ц не преноси уобичајеним социјалним контактима као што су руковање, грљење, љубљење и не преноси се храном и водом - појаснила је она.

У свету је до сада регистровано 325 милиона људи који живе са вирусним хепатитисима, од чега је 275 милиона са хепатитисом Б, а 71 милион живи са хепатитисом Ц.

Представница СЗО у Србији Зофија Пустаи нагласила је да су 2015. године вирусни хепатитиси узроковали 1,34 милиона смртних случајева у свету, и да је та инфекција однела више живота него ХИВ. Истакла је и важност превенције и ране дијагностике и да СЗО промовише брз приступ квалитетној терапији и лечењу.

Стручни скуп посвећен ефикасном лечењу вирусних и гљивичних инфекција у Србији, с посебним освртом на хепатитис Ц и ХИВ, одржан је почетком месеца и у Новом Саду. Тада је професорка др Милотка фабри из Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине рекла да терапија пегилованим интерфероном, која се тренутно примењује у Србији, за 48 недеља излечи 50 одсто оболелих, док се преосталих 50 одсто суочава с прогнозом цирозе јетре и пратећим компликацијама које могу да доведу до карцинома јетре.

- Мали број болесника добија шансу за нови живот трансплантацијом јетре, а и у таквим случајевима поновна инфекција хепатитисом Ц након трансплантације је неминовна, уколико се не примени антивирусна терапија. Савремена терапија хепатитиса Ц траје 12 недеља и доводи до излечења у више од 95 одсто случајева. Данас у Србији на ову терапију чека више од 1.500 болесника који су безуспешно лечени пегилованим интерфероном. Лечење савременим лековима доприноси повећању квалитета живота оболелих, који су махом део радно способне популације, као и смањењу трошкова хоспитализације због компликација цирозе. На дуже стазе, ова терапија доноси смањење броја случајева карцинома јетре и најзад трошкова трансплантације, као крајњег решења за најтеже облике болести - навела је тада др Фабри.

Љ. П.