Грујић: Дуално образовање је будућност

"Циљ нам је да заједно са Агенцијом за квалификације и заводом за унапређење образовања доносимо нове стандарде да се реферишемо и у односу на формално дуално образовање, али и у односу на обуке", рекла је Грујић.

Додала је да дуално образовање доноси додатни квалитет осигуран за све младе на нивоу средњег и високог образовања.

"Млади кроз ову платформу могу да уче на два места, отворена су им врата учења у компанијама и процес учења кроз рад постаје део студијског програма. Модел је добровољан и велики број ученика се уписује на овај модел образовања нарочито када уписују средњу школу", објаснила је она.

  Како је истакла, важан податак јесте то да је од прошле године чак 4.060 студената активно у систему дуалног образовања.

"То значи да су ову платформу препознали као огроман бенефит за своје будуће запошљавање", истакла је Грујић.

Додала је да када почне процес учења кроз рад у компанији то значи да су поред стручних компетенција полазници интегрисали и знање и вештине из праксе.

"Имали смо срећу да учимо од најбољих, у Швајцарској , Аустрији и Немачкој је развијен дуални модел образовања и доноси велики бенефит привреди, али и младима који очекују од таквог система образовања да се брзо и запосле", казала је Грујић.

Истакла је да је на помоћи захвална председнику Србије, који је препознао значај дуалног образовања и који је од 2016. године успео да обезбеди  сарадњу са експертом Урсулом Ренел.

"Кроз пројекат са швајцарском владом потписали смо нови меморандум и у наредне четири године имаћемо значајне измене Закона о дуалном образовању", рекла је Грујић.

Истакла је да је значајан податак да између 700 и 800 компанија отвара врата за праксу онима који школу завршавају по дуалном принципу образовања.

"Још је значајније које су то компаније и да ми имамо развојну привреду. Од 7. октобра 2022. године имамо отворену фабрику у Старој Пазови МТУ најсавременији погон за репарацију мотора, нови погон компаније Грунер у Власотинцима, Ривијан у Београду, Тојотајер  у Инђији. Говоримо о компанијама које у својим образовним потребама имају високе технологије", наводи.

Према њеним речима закони, регулативе и остала статешка документа су усклађени са развојном привредом Србије.

"Орјентисани смо и ка малим и средњим предузећима како бисмо и њима помогли да напредују у свом пословању у будућности", каже она.

Наводи да је интересантно да се ове године за занимање бравар - заваривач, по дуалном моделу образовања, пријавило 26 одсто од укупног броја заинтересованих ученика, док је њих13 одсто заинтересовано за профил техничара мехатронике.

Наглашава да су међу будућим ђацима и студентима популарни и сви профили из развојне авиоиндустрије.

Подсећа да је приоритет Канцеларије да се интегришу и формално и неформално образовање.

"Циљ је и да се иде у сусрет привреди још активније, али и да се реферишемо у односу на обуке. Диплома је важна, али важно је и да сертификат за свеукупне квалификације или за део квалификација буде признат, да подржимо  признавање prеthodnog учења да људима кроз подзаконски акт омогућимо да могу да стекну сертификат за знања која су стекли у одређеним компанијама, а нису имали прилике да се за одређену област формално образују", објашњава Грујић. 

Додаје да ће, ако се донесе такав сет мера, то значити да привреда има одличног партнера у овом начину образовања. 

"Кроз развојне тренинг центре којих ћемо у наредном периоду реализовати чак 12 уз подршку Владе, имамо сет активности који ће се бавити још чвршћим везама са привредом.   Постајемо земља која може да одговори на сваки образовни изазов", истиче она.

Према речима Грујић преквалификација и доквалификација ће бити веома актуелне у тренинг центрима.

Према подацима из ЈИСП (Јединствени информациони систем просвете) 68,92 одсто ученика из дуалног образовања запослило се одмах по завршетку школовања, док је по класичном моделу запослено њих 41,83 одсто.

Просечна плата средњошколаца по дуалном моделу је 80.441,00 дин, а по класичном 65.361 дин.

 До сада је акредитовано 36 студијских програма по дуалном моделу, који се реализују на 10 високошколских установа, у сарадњи са 95 компанија.