ГРАЂАНСКИ РАТ ПРЕДСТАВЉАЈУ КАО АГРЕСИЈУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ Ево шта деца уче у школама у Хрватској о ратној прошлости

Какве све последице ова иницијатива може да произведе у ионако крхким односима између Срба и Хрвата у Хрватској овог јутра у „Уранку“ на К1 телевизији говорили су Саво Штрбац, председник Документацио-инфомационог центра Веритас и Марко Пиштало, професор историје.

- Националне мањине у Хрватској, којих има доста, наставу изводе по три модела. Кад је српска национална мањина у питању, на пример, настава се изводи на српском језику, на ћирилици, тако су штампани и уџбеници. Данас се то ради у местима око Вуковара, где има доста Срба. Даље, имамо Б модел који подразумева да се природна група предмета изводи на хрватском језику, по хрватском наставном програму, а друштвени предмети на језику националних мањина и по њиховом програму. Таквих је врло мало у Хрватској - објаснио је Штрбац.

Како додаје, постоји и Ц модел, по ком се само једна група предмета изводи на језику националне мањине, а то је матерњи језик, историја, географија, музичко и ликовно.

- Све скупа, по мојим сазнањима, то је 3.000 до 3.300 ученика по свим овим моделима у Хрватској. Званични наратив у Хрватској је управо ово што каже ова организација (бранитељи Вуковара), у свим законима, преамбулама закона и у Уставу, пише да је њихов Домовински рат одбрана од агресора Србије и Црне Горе уз помоћ ЈНА и локалних Срба. То сви морају знати. Ко не поштује то, могао би бити кривично гоњен, ако се прихвати иницијатива да се то донесе као кривично дело. По свим дефиницијама, ово јесте био грађански рат, са примесама верских обележја. Ратовали су грађани исте државе. Сад замислите ту српску децу која уче по А моделу, уче оно што ја вама сад кажем, да је то био грађански рат, а у свим другим законима, у свакодневном животу их чека ова дефиниција да то није био грађански рат, већ да је то била одбрана од агресора уз помоћ ЈНА и локалних Срба. То што је он научио по А моделу, српском, у животу га може коштати главе, или затвора, у најмању руку - рекао је Саво Штрбац.

Како се о рату на простору бивше Југославије учи у Србији?

- Свака наука је нешто што мора да буде потпуно независно од политике. Метод науке и историје је такав да обавезно подразумева временску дистанцу, зарад објективности, да је то некад 50 или више година. Управо због овога, то су све свеже ствари. Када учимо о Првом светском рату, њему prеthodi барем шест-седам лекција, да бисмо разумели Први светски рат. Ствар историје није у сазнавању чињеница, него у њиховој интерпретацији. Дакле ми сви знамо кад је био Први светски рат. Знање у нашем смислу подразумева разумевање зашто се нешто десило - рекао је наставник историје Марко Пиштало.

Оба наратива постоје у Хрватској, али из ове минорне организације у Хрватској желе да сви уче исти наратив, додао је Штрбац.

Наставник историје у Петој београдској гимназији објаснио је у „Уранку“ да се у нашим школама о томе мало учи.

- То још није историја. Начин на који се то саопштава је супротстављен начину на који то историја ради. Тај час почињемо овако: „Ово данас што ћемо да радимо, методолошки није историја“. То је један полигон да им објасним шта је историја, а шта није историја. У нашим уџбеницима ови сукоби су дефинисани као грађански рат. Лекција започиње сукобима између Срба и Хрвата, то није историја. Како, зашто, шта се десило, како је дошло до тога... То све мора да има у лекцијама - рекао је Пиштало.

Наставник историје сматра да догађаји који су се скоро десили нису довољно научно обрађени јер не постоји довољна временска дистанца да се све чињенице сагледају, као и да је све што се у школама учи политички наратив, а не научни.

- Ове лекције су у програму. Наставник има аутономију да одабере обим градива и лекције које ће да обради. Ја никад не дајем оцене из таквих лекција – рекао је наставник Пиштало.

Логор у Јасеновцу

Марко Пиштало каже да се, према његовом мишљењу, у Јасеновцу догодио геноцид.

- Ту ништа није спорно. Као човек који репродукује резултате истраживање, то ми је јасно да је био геноцид. Оно што ја знам, геноцид није одређен бројем жртава, него мотивом – рекао је Марко Пиштало.

Штрбац каже да ми волимо да се свађамо, уместо да ту енергију усмеримо да попишемо жртве.

- Геноцид је страшан и са оних 83.000 што има у Јасеновцу. Међу тих 83.150, колико их има именом и презименом, имате 20.130 деце до 14 година и 24.000 жена. Значи више од 50 одсто жене и деце, то је оно што чини најстрашнији злочин, најстрашнији геноцид – закључио је Саво Штрбац. 

(Dnnjеvnik, К1инфо)