GRAĐANSKI RAT PREDSTAVLJAJU KAO AGRESIJU SRBIJE I CRNE GORE Evo šta deca uče u školama u Hrvatskoj o ratnoj prošlosti

Kakve sve posledice ova inicijativa može da proizvede u ionako krhkim odnosima između Srba i Hrvata u Hrvatskoj ovog jutra u „Uranku“ na K1 televiziji govorili su Savo Štrbac, predsednik Dokumentacio-infomacionog centra Veritas i Marko Pištalo, profesor istorije.

- Nacionalne manjine u Hrvatskoj, kojih ima dosta, nastavu izvode po tri modela. Kad je srpska nacionalna manjina u pitanju, na primer, nastava se izvodi na srpskom jeziku, na ćirilici, tako su štampani i udžbenici. Danas se to radi u mestima oko Vukovara, gde ima dosta Srba. Dalje, imamo B model koji podrazumeva da se prirodna grupa predmeta izvodi na hrvatskom jeziku, po hrvatskom nastavnom programu, a društveni predmeti na jeziku nacionalnih manjina i po njihovom programu. Takvih je vrlo malo u Hrvatskoj - objasnio je Štrbac.

Kako dodaje, postoji i C model, po kom se samo jedna grupa predmeta izvodi na jeziku nacionalne manjine, a to je maternji jezik, istorija, geografija, muzičko i likovno.

- Sve skupa, po mojim saznanjima, to je 3.000 do 3.300 učenika po svim ovim modelima u Hrvatskoj. Zvanični narativ u Hrvatskoj je upravo ovo što kaže ova organizacija (branitelji Vukovara), u svim zakonima, preambulama zakona i u Ustavu, piše da je njihov Domovinski rat odbrana od agresora Srbije i Crne Gore uz pomoć JNA i lokalnih Srba. To svi moraju znati. Ko ne poštuje to, mogao bi biti krivično gonjen, ako se prihvati inicijativa da se to donese kao krivično delo. Po svim definicijama, ovo jeste bio građanski rat, sa primesama verskih obeležja. Ratovali su građani iste države. Sad zamislite tu srpsku decu koja uče po A modelu, uče ono što ja vama sad kažem, da je to bio građanski rat, a u svim drugim zakonima, u svakodnevnom životu ih čeka ova definicija da to nije bio građanski rat, već da je to bila odbrana od agresora uz pomoć JNA i lokalnih Srba. To što je on naučio po A modelu, srpskom, u životu ga može koštati glave, ili zatvora, u najmanju ruku - rekao je Savo Štrbac.

Kako se o ratu na prostoru bivše Jugoslavije uči u Srbiji?

- Svaka nauka je nešto što mora da bude potpuno nezavisno od politike. Metod nauke i istorije je takav da obavezno podrazumeva vremensku distancu, zarad objektivnosti, da je to nekad 50 ili više godina. Upravo zbog ovoga, to su sve sveže stvari. Kada učimo o Prvom svetskom ratu, njemu prethodi barem šest-sedam lekcija, da bismo razumeli Prvi svetski rat. Stvar istorije nije u saznavanju činjenica, nego u njihovoj interpretaciji. Dakle mi svi znamo kad je bio Prvi svetski rat. Znanje u našem smislu podrazumeva razumevanje zašto se nešto desilo - rekao je nastavnik istorije Marko Pištalo.

Oba narativa postoje u Hrvatskoj, ali iz ove minorne organizacije u Hrvatskoj žele da svi uče isti narativ, dodao je Štrbac.

Nastavnik istorije u Petoj beogradskoj gimnaziji objasnio je u „Uranku“ da se u našim školama o tome malo uči.

- To još nije istorija. Način na koji se to saopštava je suprotstavljen načinu na koji to istorija radi. Taj čas počinjemo ovako: „Ovo danas što ćemo da radimo, metodološki nije istorija“. To je jedan poligon da im objasnim šta je istorija, a šta nije istorija. U našim udžbenicima ovi sukobi su definisani kao građanski rat. Lekcija započinje sukobima između Srba i Hrvata, to nije istorija. Kako, zašto, šta se desilo, kako je došlo do toga... To sve mora da ima u lekcijama - rekao je Pištalo.

Nastavnik istorije smatra da događaji koji su se skoro desili nisu dovoljno naučno obrađeni jer ne postoji dovoljna vremenska distanca da se sve činjenice sagledaju, kao i da je sve što se u školama uči politički narativ, a ne naučni.

- Ove lekcije su u programu. Nastavnik ima autonomiju da odabere obim gradiva i lekcije koje će da obradi. Ja nikad ne dajem ocene iz takvih lekcija – rekao je nastavnik Pištalo.

Logor u Jasenovcu

Marko Pištalo kaže da se, prema njegovom mišljenju, u Jasenovcu dogodio genocid.

- Tu ništa nije sporno. Kao čovek koji reprodukuje rezultate istraživanje, to mi je jasno da je bio genocid. Ono što ja znam, genocid nije određen brojem žrtava, nego motivom – rekao je Marko Pištalo.

Štrbac kaže da mi volimo da se svađamo, umesto da tu energiju usmerimo da popišemo žrtve.

- Genocid je strašan i sa onih 83.000 što ima u Jasenovcu. Među tih 83.150, koliko ih ima imenom i prezimenom, imate 20.130 dece do 14 godina i 24.000 žena. Znači više od 50 odsto žene i dece, to je ono što čini najstrašniji zločin, najstrašniji genocid – zaključio je Savo Štrbac. 

(Dnnjevnik, K1info)