Годишњица разорног земљотреса у Црној Гори
ПОДГОРИЦА: На данашњи дан 1979. године у земљотресу који је погодио Црну Гору погинуло је више од сто људи, а преко 80.000 остало је без кућа.
У рано јутро, нешто мало после седам часова тог 15. априла укључио се аларм који је био програмиран на седам степени Рихтера и тај дан је ушао у исторју.
Епицентар разорног земљотреса био је у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 км од обале.
У овом земљотресу 101 особа је изгубила живот у Црној Гори и 35 у Албанији. Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља.
Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката.
Велике штете су биле на путној мрежи - оштећено је око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева. Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.
Подрхтавање је трало кратко, али су последице биле катастрофалне - 101 мртва особа и 1.700 повређених, од којих је 159 теже.
Земљотрес је иза себе оставио пустош и непрепознатљиву слику црногорских градова на приморју, јер је приморска регија због близине епицентра била најзахваћенија потресом, подсећа подгорички портал ЦдМ.
Априлски земљотрес 1979. ће се памтити по још нечему. По пожртвованости и солидарности народа тадашње Југославије.
На тлу Црне Горе забиљежени су снажни земљотреси 1667, 1853, 1905, 1923, 1931. године, али је априлски из 1979. године био један од јачих, чија је магнитуда у огњишту била седам степени Рихтерове скале.
Неки сеизмолози сврставају земљотрес из 1979. године у ред са земљотресом из 361. године, када су потонула нека насеља у овом делу Јадрана.
Обнова је трајала десет година. Све републике тадашње Југославије су солидарно учествовале у обнови, а донет је и Закон о обнови Црногорског приморја у тадашњој Савезној скупштини.