(ФОТО) ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА КУЛТУРОЛОГА ИЗНЕДРЕНА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НОВОМ САДУ Нови ренесансни људи у чијим рукама је моћ друштвених промена
Прва генерација културолога обележила је крај основних академских студија на Филозофском факултету у Новом Саду и тим поводом позвала у госте професорку у пензији Јелену Ђорђевић са Факултета политичких наука у Београду, чије су име, кажу, много пута поменули спремајући се за испите и читајући „Увод у студије културе”.
Прва свечаност овог типа, коју би требало усталити као праксу, својеврсни је путоказ за следећу фазу акредитације програма, која следи за две године, додао је проф. Миливој Алановић.
Студент завршне године Павле Хрнчић модерирао је разговором о будућности културологије са Јеленом Ђорђевић, од које се могло чути о почецима ове науке у Србији, које је обележио проф. Ратко Божовић, превазишавши оно што је тада било у интелектуалној моди, а то је концепт масовног друштва, и потенцирајући критички однос према свету у којем живимо. Одговарајући на питања, она се дотакла и схватања културологије на Западу и у Совјетском Савезу, поменувши и период када је хуманистика почела да губи тле, а нове технологије и конзумеризам кренули да бујају. Имала је и речи хвале за студијски програм на Филозофском факултету, али и речи охрабрења за младе културологе, назвавши их новим ренесансним људима, у чијим је рукама моћ друштвених промена.
Према речима ванредне професорке Јелене Клеут, која им предаје на трећој и четвртој години, студенти су превазишли њена очекивања, показавши добро предзнање, информисаност и широка интересовања.
– Велики је успех што генерација која се уписала 2020, у години короне, готово у целости сада завршава основне академске студије, што говори да су у овом студијском програму нашли нешто што их мотивише, да ли је то могућност запослења или интелектуална радозналост – признаје Јелена Клеут. – Тада је било врло тешко и разгласити да имате нови студијски програм. Од њих тридесетак, само петоро-шесторо полагало је пријемни за културологију. Остали су то уписали као другу утешну жељу, али нико у међувремену није прешао на други смер. Чини ми се да су задовољни, а остаје нам, наравно, тест који сваки нови програм прође, а то је да видимо где ће се наши студенти запослити.
Осим што су сагледали културу кроз филолошку, социолошку, психолошку, филозофску, педагошку, политичку и медијску призму, академци су учили три страна језика, од којих је обавезан био један језик мањинских заједница Војводине.
Места за 35 бруцоша
Ове године Филозофски факултет прима 35 бруцоша културолога, од чега 15 на буџету. На пријемном испиту од 26. до 28. јуна кандидате чека провера знања из српског језика и књижевности, те тест опште информисаности.
– Одлазили су на праксу у низ различитих установа културе, од етаблираних, попут Галерије Матице српске и Студетског културног центра као алтернативнијег простора, до мањих, непрофитних. Послодавци се веома обрадују оваквом профилу студената зато што, за разлику од уметничке оријентације коју кустоси по правилу имају, носе заиста добру мултидисциплинарну компоненту. То није само програм који им пружа образовање из друштвених наука, него добијају знање о пројектима у култури, управљању, менаџменту. Нови Сад је био еврпска престоница културе, те је отворено много нових културних центара, а има посла и у државној сфери и у непрофитном сектору – каже саговорница, наводећи као примере и завичајне музеје, сајамске манифестације, комерцијалне фестивале, издавачке куће, те медије који се баве културом.
Текст и фото: С. Милачић
