(FOTO) PRVA GENERACIJA KULTUROLOGA IZNEDRENA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NOVOM SADU Novi renesansni ljudi u čijim rukama je moć društvenih promena
Prva generacija kulturologa obeležila je kraj osnovnih akademskih studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i tim povodom pozvala u goste profesorku u penziji Jelenu Đorđević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, čije su ime, kažu, mnogo puta pomenuli spremajući se za ispite i čitajući „Uvod u studije kulture”.
Prva svečanost ovog tipa, koju bi trebalo ustaliti kao praksu, svojevrsni je putokaz za sledeću fazu akreditacije programa, koja sledi za dve godine, dodao je prof. Milivoj Alanović.
Student završne godine Pavle Hrnčić moderirao je razgovorom o budućnosti kulturologije sa Jelenom Đorđević, od koje se moglo čuti o počecima ove nauke u Srbiji, koje je obeležio prof. Ratko Božović, prevazišavši ono što je tada bilo u intelektualnoj modi, a to je koncept masovnog društva, i potencirajući kritički odnos prema svetu u kojem živimo. Odgovarajući na pitanja, ona se dotakla i shvatanja kulturologije na Zapadu i u Sovjetskom Savezu, pomenuvši i period kada je humanistika počela da gubi tle, a nove tehnologije i konzumerizam krenuli da bujaju. Imala je i reči hvale za studijski program na Filozofskom fakultetu, ali i reči ohrabrenja za mlade kulturologe, nazvavši ih novim renesansnim ljudima, u čijim je rukama moć društvenih promena.
Prema rečima vanredne profesorke Jelene Kleut, koja im predaje na trećoj i četvrtoj godini, studenti su prevazišli njena očekivanja, pokazavši dobro predznanje, informisanost i široka interesovanja.
– Veliki je uspeh što generacija koja se upisala 2020, u godini korone, gotovo u celosti sada završava osnovne akademske studije, što govori da su u ovom studijskom programu našli nešto što ih motiviše, da li je to mogućnost zaposlenja ili intelektualna radoznalost – priznaje Jelena Kleut. – Tada je bilo vrlo teško i razglasiti da imate novi studijski program. Od njih tridesetak, samo petoro-šestoro polagalo je prijemni za kulturologiju. Ostali su to upisali kao drugu utešnu želju, ali niko u međuvremenu nije prešao na drugi smer. Čini mi se da su zadovoljni, a ostaje nam, naravno, test koji svaki novi program prođe, a to je da vidimo gde će se naši studenti zaposliti.
Osim što su sagledali kulturu kroz filološku, sociološku, psihološku, filozofsku, pedagošku, političku i medijsku prizmu, akademci su učili tri strana jezika, od kojih je obavezan bio jedan jezik manjinskih zajednica Vojvodine.
Mesta za 35 brucoša
Ove godine Filozofski fakultet prima 35 brucoša kulturologa, od čega 15 na budžetu. Na prijemnom ispitu od 26. do 28. juna kandidate čeka provera znanja iz srpskog jezika i književnosti, te test opšte informisanosti.
– Odlazili su na praksu u niz različitih ustanova kulture, od etabliranih, poput Galerije Matice srpske i Studetskog kulturnog centra kao alternativnijeg prostora, do manjih, neprofitnih. Poslodavci se veoma obraduju ovakvom profilu studenata zato što, za razliku od umetničke orijentacije koju kustosi po pravilu imaju, nose zaista dobru multidisciplinarnu komponentu. To nije samo program koji im pruža obrazovanje iz društvenih nauka, nego dobijaju znanje o projektima u kulturi, upravljanju, menadžmentu. Novi Sad je bio evrpska prestonica kulture, te je otvoreno mnogo novih kulturnih centara, a ima posla i u državnoj sferi i u neprofitnom sektoru – kaže sagovornica, navodeći kao primere i zavičajne muzeje, sajamske manifestacije, komercijalne festivale, izdavačke kuće, te medije koji se bave kulturom.
Tekst i foto: S. Milačić
