(ФОТО) НЕМАЦ ДОБИО СРЦЕ СРБИНА СА КОСОВА КОЈИ ЈЕ КИДНАПОВАН КРВАВЕ 1999. ГОДИНЕ: Потресна истинита прича биће приказана на филму; Снима се у Србији, ангажована и два Оскаровца
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Драматична истинита и ратна прича са Косова и Метохије сада ће бити приказана и на филмском платну, и то по догађајима описаним у књизи Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово”.
Ратних година Србин је киднапован, а потом био жртва трговине органима јер је усмрћен а његово срце продато је у Немачку. Након операције, Немац који је добио српско срце почео да сања неке чудне снове, неке непознате пределе и људе и желео је да сазна ко је тај човек захваљујући коме је жив и чије срце носи. Добио је информацију да се ради о Србину са Косова и Метохије и он се упутио тамо како би помогао породици настрадалог човека, а чије срце је куцало у његовим грудима.
- Прича је настала након сустрета мене и тог човека, Немца, који је дошао да помогне породици човека чије срце носи. Том приликом је упознао и његово дете и тај сусрет је био судбоносан. Од тог момента он почиње да долази често на просторе Косова и Метохије само да би видео малишана, а након смрти мајке дечака он каже да добија невероватан порив да усвоји дете и тако креће прича, рекао је за РИНУ Веселин Џелетовић.
Додаје да су наши страдалници када су киндаповани, били приморани да потпишу одређена документа да су донори органа и Шиптари су касније подмићивањем убацивали у легалне токове. Џелетовић истиче да је познавао породицу Србина који је свој живот скончао као жртва трговине органима.
- Мој велики пријатељ је киндапован 1999. године о коме нисмо имали до тада ни трага ни гласа шта се дешава са њим. Његова супруга је настрадала, извршила је самоубиство након силовања петорице Шиптара. Прича која поприма чудан и необјашњив ток, јер истина је као вода она мора да нађе пут, што је овај случај и показао”, казао је Веселин Џелетовић.
Он истиче да од филма који ће бити назван "Жетва" очекује да се истина о страдању Срба пренесе широм света, како би се упознали са истином на простору Косова и Метохије, да се виде ко су ти људи који су доле страдали.
- Свуда наглашавам да су ти људи страдали у доба мира, док је Међународна заједница то све гледала - додао је он.
Филм „Жетва” се снима на више локација, не само у Србији. У селу Богданица смештено је имање Јована, Србина чије срце је спасило живот Немца Јохана. Кадрове злогласне Жуте куће снимиће на истоку Србије, а крај снимања, по речима продуцента Драгана Ивановића, очекује се 22. јуна, док је његово приказивање планирано за новембар ове године.
- Ова прича је привукла пажњу великог броја филмских аутора и глумаца из иностранства и он је велика међународна копродукција. Снимамо га на енглеском, јер су главни јунаци страни држављани и цео догађај у периоду 1999 - 2000. гледамо из перспективе страних држављана, Јохана на првом месту. Њега игра енглески глумац немачког порекла. Имамо велики број домаћих глумаца као и енглеских, америчких и немачких. Велика сложна породица и сви су прихватили да раде на једном филму који се бави једном јединственом темом. Имамо и два оскаровца, један ће радити на визуалним ефектима који ће направити рушевине једне цркве на начин као да гледате праву рушевину, каже Ивановић.
У снимању филма учествује и једна филмска кућа из Сједињених Америчких Држава. Снимање је подржала држава Србија, а снима се у сарадњи са Филмским центрум Србије и Телекомом са којим се ради и серија. Ивановић каже да су страни учесници у снимању овога филма добијали упозорења од Албанаца да се ради о пројекту који је спрска пропаганда, али да су ипак остали његов део.
- Њих је погодила прича, која је тешка али истинита. Сви, пре него што су ушли у причу су тражили да провере истинитост књиге и догађаја везаних за тај феномен и није прошло ни две недеље схватили су да су истинити. Никада нису чули да тако нешто може бити истинито. Највећи део финансија стиже из Америке и да сваки динар у изградњи ове куће је амерички. У Богданици се снимају сцене и имање Јованово, изјавио је Ивановић.
Трудили су се да жута кућа буде што сличнија оној у Албанији, пропорције су веома сличне. Ради се засигурно о веома старој кући, преко сто година и такве су свуда у том делу. Има их у Црној Гори али и у Босни. Доњи део је служио као штала, горњ део са малим прозорима је стамбени део. Прозори су уједно и пушкарнице и тако су се племена чувала од упада других. Кућа је на више фотографија и снимака, што њихове локалне телевизије, што светских, више пута преправљана. По сведочењу људи који су тамо били она је била потпуно жута, очегледно као путоказ и многим возачима који нису знали кога и шта возе.
- Истражитељи су нашли ту на поду и зидовима остатке крви. Покојни домаћин Албанац и његова унука су тврдили да је то од порођаја, јер су се порађали у кући или од клања животиња на њихове празнике. У приземном делу у једном тренутку су нађени остатци крви и она није била животињска, али о тим доказима се мало зна и ми смо то само читали, чули и видели у документацији ништа специјално није могло да се сазна около. Имамо фотографије и документарне снимке људи са увиђаја из ове куће и тако можемо да верујемо да је то стварно било, рекао је Аљоша Спајић.
Текст и фото: РИНА