Филозофски факултет  богатији за два атрактивна студијска модула

Будући да је реч о значајној новини, почасни гост био је амбасадор Краљевине Шпаније у Србији Раул Бартоломео Молина.

- Нема сумње да ће нови одсек утицати на већ добре односе између Србије и Шпаније – рекао је амбасадор Молина, напоменувши да су они изванредни када је реч о политици, док на пољу образовања и културе има простора за напредак, чему ће допринети још већи број младих људи који ће учити шпански језик.

Осим што је први пут у каријери одржала говор на шпанском како би поручила студентима да нема несавладивих препрека у учењу, без обзира на године, деканка Филозофског факултета проф. др Ивана Живанчевић Секеруш примила је и Орден Изабеле Католичке за ширење и популаризацију шпанског језика, књижевности и културе. Највише признање своје земље уручио јој је амбасадор Молина, након што је одржао предавање о значају шпанског језика у савременом свету.

Будући да је реч о једином овогодишњем уписном року, доценткиња Бојана Ковачевић Петровић са радошћу може потврдити да су у септембру уписали 15 студената шпанског и седам студената италијанског језика, књижевности и културе, чиме су попуњена сва buyеtska места и неколико самофинансирајућих.

- Од ове године започињемо један пионирски програм на Филозофском факултету – рекла је. - Трудићемо се да студентима на најбољи начин пренесемо све што смо годинама припремали у виду материјала и знања. Истовремено се надамо да ће наредних година одзив бити још бољи и да ћемо у Новом Саду добити базу за учење шпанског и италијанског језика.

Шеф Одсека за италијанске и ибероамеричке студије Александра Блатешић објаснила је да се замисао изродила из дугогодишње сарадње Лектората за италијански (1979) и Лектората за шпански језик (1997) Филозофског факултета, са жељом да пренесу наставничко искуство и научноистраживачка постигнућа на нове генерације. Како каже, шпански и италијански су тек у 21. веку, након велике реформе образовања, уведени у основне школе и на тај начин постали присутнији, док на Филозофском факултету годинама влада велико интересовање за учење ових језика, те су лекторати деценијама организовали, развијали и унапређивали наставу, као и бројне vannastavnе активности: преводилачке радионице, кинематографске вечери, сусрете с еминентним личностима...

Од 1954, када је основан, Филозофски факултет се континуирано и плански развијао захваљујући великом ентузијазму својих посленика и уз свестрану подршку друштвене заједнице, нарочито свог оснивача – АП Војводине. Живети у мултикултуралној средини каква је наша право је богатство, истакла је Катарина Ковачевић из Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, додавши да се радује новом језику у нашој средини и новим студентима.

Далибор Солдатић, доајен југословенске и српске хиспанистике, дугогодишњи професор Филолошког факултета у Београду, а у два мандата проректор за међународну сарадњу те институције, задовољан је што се оснивањем одсека у Новом Саду, после Београда и Крагујевца, заокружило присуство хиспанских студија у Србији.

- Неко ће се упитати да ли су нам потребне три катедре. Мој одговор је да сваки озбиљан универзитет у свету има студије које изучавају језик преко 500 милиона становника и књижевност са толико нобеловаца. Код нас још увек није изједначен са другим језицима, као што су енглески, француски, руски, немачки, па чак и италијански. То је пре свега условљено везама са Шпанијом и Латинском Америком, у чему видим простор за деловање хиспаниста, који би могли бити мост сарадње. Новооснованој катедри желим много среће и успешан развој. Почеци су увек тешки, немојте правити копије постојећих катедара хиспанистике, идите корак даље, будите модерни и користите оно што је, после Гутенбергове, нова револуција у систему образовања, а то је ИТ. Могућности које пружа интернет отварају просторе о којима смо некада могли само да сањамо. Будите отворени према универзитетима у свету и програмима мобилности – поручио је проф. Солдатић.

С. Милачић