Filozofski fakultet  bogatiji za dva atraktivna studijska modula

Budući da je reč o značajnoj novini, počasni gost bio je ambasador Kraljevine Španije u Srbiji Raul Bartolomeo Molina.

- Nema sumnje da će novi odsek uticati na već dobre odnose između Srbije i Španije – rekao je ambasador Molina, napomenuvši da su oni izvanredni kada je reč o politici, dok na polju obrazovanja i kulture ima prostora za napredak, čemu će doprineti još veći broj mladih ljudi koji će učiti španski jezik.

Osim što je prvi put u karijeri održala govor na španskom kako bi poručila studentima da nema nesavladivih prepreka u učenju, bez obzira na godine, dekanka Filozofskog fakulteta prof. dr Ivana Živančević Sekeruš primila je i Orden Izabele Katoličke za širenje i popularizaciju španskog jezika, književnosti i kulture. Najviše priznanje svoje zemlje uručio joj je ambasador Molina, nakon što je održao predavanje o značaju španskog jezika u savremenom svetu.

Budući da je reč o jedinom ovogodišnjem upisnom roku, docentkinja Bojana Kovačević Petrović sa radošću može potvrditi da su u septembru upisali 15 studenata španskog i sedam studenata italijanskog jezika, književnosti i kulture, čime su popunjena sva buyetska mesta i nekoliko samofinansirajućih.

- Od ove godine započinjemo jedan pionirski program na Filozofskom fakultetu – rekla je. - Trudićemo se da studentima na najbolji način prenesemo sve što smo godinama pripremali u vidu materijala i znanja. Istovremeno se nadamo da će narednih godina odziv biti još bolji i da ćemo u Novom Sadu dobiti bazu za učenje španskog i italijanskog jezika.

Šef Odseka za italijanske i iberoameričke studije Aleksandra Blatešić objasnila je da se zamisao izrodila iz dugogodišnje saradnje Lektorata za italijanski (1979) i Lektorata za španski jezik (1997) Filozofskog fakulteta, sa željom da prenesu nastavničko iskustvo i naučnoistraživačka postignuća na nove generacije. Kako kaže, španski i italijanski su tek u 21. veku, nakon velike reforme obrazovanja, uvedeni u osnovne škole i na taj način postali prisutniji, dok na Filozofskom fakultetu godinama vlada veliko interesovanje za učenje ovih jezika, te su lektorati decenijama organizovali, razvijali i unapređivali nastavu, kao i brojne vannastavne aktivnosti: prevodilačke radionice, kinematografske večeri, susrete s eminentnim ličnostima...

Od 1954, kada je osnovan, Filozofski fakultet se kontinuirano i planski razvijao zahvaljujući velikom entuzijazmu svojih poslenika i uz svestranu podršku društvene zajednice, naročito svog osnivača – AP Vojvodine. Živeti u multikulturalnoj sredini kakva je naša pravo je bogatstvo, istakla je Katarina Kovačević iz Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, dodavši da se raduje novom jeziku u našoj sredini i novim studentima.

Dalibor Soldatić, doajen jugoslovenske i srpske hispanistike, dugogodišnji profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, a u dva mandata prorektor za međunarodnu saradnju te institucije, zadovoljan je što se osnivanjem odseka u Novom Sadu, posle Beograda i Kragujevca, zaokružilo prisustvo hispanskih studija u Srbiji.

- Neko će se upitati da li su nam potrebne tri katedre. Moj odgovor je da svaki ozbiljan univerzitet u svetu ima studije koje izučavaju jezik preko 500 miliona stanovnika i književnost sa toliko nobelovaca. Kod nas još uvek nije izjednačen sa drugim jezicima, kao što su engleski, francuski, ruski, nemački, pa čak i italijanski. To je pre svega uslovljeno vezama sa Španijom i Latinskom Amerikom, u čemu vidim prostor za delovanje hispanista, koji bi mogli biti most saradnje. Novoosnovanoj katedri želim mnogo sreće i uspešan razvoj. Počeci su uvek teški, nemojte praviti kopije postojećih katedara hispanistike, idite korak dalje, budite moderni i koristite ono što je, posle Gutenbergove, nova revolucija u sistemu obrazovanja, a to je IT. Mogućnosti koje pruža internet otvaraju prostore o kojima smo nekada mogli samo da sanjamo. Budite otvoreni prema univerzitetima u svetu i programima mobilnosti – poručio je prof. Soldatić.

S. Milačić