ЕВО ШТА КАЖУ СТРУЧЊАЦИ: ПРОБЛЕМ НЕУРОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ Ситуација све гора у рекама
Водени екосистеми у великој мери трпе присуство штетних материја због испуштања непречишћених отпадних вода и спирања пестицида са пољопривредног земљишта.
Међу загађујућим супстанцама у воденим екосистемима је и група разноврсних једињења, која на различите начине утичу на активност нервног система човека, али и многих других организама, у науци познатих као неуроактивне супстанце.
Према речима професорице Соње Каишаревић са новосадског Природно – математичког факултета, у Лабораторији за екофизиологију и екотоксикологију на Департману за биологију и екологију prеthodnе две године је рађено на пројекту који се бавио дефинисањем нових механизама токсичног дејства неуроактивних супстанци и предвиђањем њихових штетних ефеката.
– Проблем је тај што фабрике за прераду отпадних вода чак и када су присутне, немају капацитет да у потпуности уклоне ова једињења из отпадних вода, а у Новом Саду још увек немамо фабрику за прераду комуналних отпадних вода, те се оне непречишћене изливају у Дунав – казала је Каишаревић. – Генерално, растућа урбанизација, савремени начин живота и интензивна употреба пестицида заједно доприносе томе да се проблему не назире крај. Штавише, можемо очекивати да ће у будућности нивои неуроактивних супстанци у рекама бити и већи. Њихово присуство је потврђено и доказано у бројним европским рекама, и то у релативно високим концентрацијама, а детектоване су и у делу водотока Дунава који протиче кроз Србију.
Како каже, забрињавајуће је то што су штетни ефекти поменутих супстанци потврђени у бројним лабораторијским студијама на нециљним организмима, па је познато да оне могу довести до промена у покретљивости, понашању и способности јединки да пронађу храну, избегну опасност или се одбране од предатора. Такође се јављају проблеми у репродукцији, а све су то промене које доводе до угрожавања опстанка не само појединачних јединки, већ и целих популација.
– Најзначајније супстанце из ове групе су пестициди, чији је примарни механизам дејства такав да утичу на активност нервног система циљних организама – истакла је наша саговорница. – Затим, ту су лекови са неуроактивним дејством попут антидепресаната, анксиолитика, антиконвулзаната и многих других. У ту групу спадају и стимуланси попут кофеина и психоактивних супстанци. Све ове супстанце интензивно се користе не само код нас, већ и широм света. Зато је наш пројекат био усмерен на детектовање промена које се испољавају унутар организма на нивоу ћелије и гена, пре него што дође до промена које се испољавају на нивоу целог организма, односно популације.
Истраживања су, каже, од фундаменталног карактера и доприносе развоју нових биоаналитичких метода, које могу наћи своју примену у биомониторингу овог типа једињења.
– Резултати пројекта су обезбедили и податке који могу бити значајни у законодавству из области заштите животне средине, у регулаторној токсикологији и еколошкој процени ризика – објаснила је Каишаревић. –Испуштање непречишћених комуналних отпадних вода у Дунав је горуће еколошко питање у нашем граду и на то морамо скренути пажњу, не само због неуроактивних супстанци, већ и бројних других једињења које доспевају у реку. Не види се тенденција смањења њихових концентрација у акватичној средини, не само код нас, већ на глобалном нивоу.
Ради се о пројекту који је финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма „Промис”, намењеног младим истраживачима. Назив пројекта је „Биомаркери неуроактивних супстанци у акватичној средини;интеграција у путеве који воде негативним исходима (БИАНЦО)”.
По речима проф. др Соње Каишаревић, сам програм “Промис” Фонда за науку био је усмерен ка још једном важном циљу, а то је унапређење професионалног капацитета младих учесника на пројекту. Такође, један од циљева је и припрема истраживачке групе за предстојеће међународне програме за истраживања и иновације.
И. Бакмаз