EVO ŠTA KAŽU STRUČNJACI: PROBLEM NEUROAKTIVNIH SUPSTANCI Situacija sve gora u rekama

Među zagađujućim supstancama u vodenim ekosistemima je i grupa raznovrsnih jedinjenja, koja na različite načine utiču na aktivnost nervnog sistema čoveka, ali i mnogih drugih organizama, u nauci poznatih kao neuroaktivne supstance.

Prema rečima profesorice Sonje Kaišarević sa novosadskog Prirodno – matematičkog fakulteta, u Laboratoriji za ekofiziologiju i ekotoksikologiju na Departmanu za biologiju i ekologiju prethodne dve godine je rađeno na projektu koji se bavio definisanjem novih mehanizama toksičnog dejstva neuroaktivnih supstanci i predviđanjem njihovih štetnih efekata.

– Problem je taj što fabrike za preradu otpadnih voda čak i kada su prisutne, nemaju kapacitet da u potpunosti uklone ova jedinjenja iz otpadnih voda, a u Novom Sadu još uvek nemamo fabriku za preradu komunalnih otpadnih voda, te se one neprečišćene izlivaju u Dunav – kazala je Kaišarević. – Generalno, rastuća urbanizacija, savremeni način života i intenzivna upotreba pesticida zajedno doprinose tome da se problemu ne nazire kraj. Štaviše, možemo očekivati da će u budućnosti nivoi neuroaktivnih supstanci u rekama biti i veći. Njihovo prisustvo je potvrđeno i dokazano u brojnim evropskim rekama, i to u relativno visokim koncentracijama, a detektovane su i u delu vodotoka Dunava koji protiče kroz Srbiju.

Kako kaže, zabrinjavajuće je to što su štetni efekti pomenutih supstanci potvrđeni u brojnim laboratorijskim studijama na neciljnim organizmima, pa je poznato da one mogu dovesti do promena u pokretljivosti, ponašanju i sposobnosti jedinki da pronađu hranu, izbegnu opasnost ili se odbrane od predatora. Takođe se javljaju problemi u reprodukciji, a sve su to promene koje dovode do ugrožavanja opstanka ne samo pojedinačnih jedinki, već i celih populacija.

– Najznačajnije supstance iz ove grupe su pesticidi, čiji je primarni mehanizam dejstva takav da utiču na aktivnost nervnog sistema ciljnih organizama – istakla je naša sagovornica. – Zatim, tu su lekovi sa neuroaktivnim dejstvom poput antidepresanata, anksiolitika, antikonvulzanata i mnogih drugih. U tu grupu spadaju i stimulansi poput kofeina i psihoaktivnih supstanci. Sve ove supstance intenzivno se koriste ne samo kod nas, već i širom sveta. Zato je naš projekat bio usmeren na detektovanje promena koje se ispoljavaju unutar organizma na nivou ćelije i gena, pre nego što dođe do promena koje se ispoljavaju na nivou celog organizma, odnosno populacije.

Istraživanja su, kaže, od fundamentalnog karaktera i doprinose razvoju novih bioanalitičkih metoda, koje mogu naći svoju primenu u biomonitoringu ovog tipa jedinjenja.

– Rezultati projekta su obezbedili i podatke koji mogu biti značajni u zakonodavstvu iz oblasti zaštite životne sredine, u regulatornoj toksikologiji i ekološkoj proceni rizika – objasnila je Kaišarević. –Ispuštanje neprečišćenih komunalnih otpadnih voda u Dunav je goruće ekološko pitanje u našem gradu i na to moramo skrenuti pažnju, ne samo zbog neuroaktivnih supstanci, već i brojnih drugih jedinjenja koje dospevaju u reku. Ne vidi se tendencija smanjenja njihovih koncentracija u akvatičnoj sredini, ne samo kod nas, već na globalnom nivou.

Radi se o projektu koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru programa „Promis”, namenjenog mladim istraživačima. Naziv projekta je „Biomarkeri neuroaktivnih supstanci u akvatičnoj sredini;integracija u puteve koji vode negativnim ishodima (BIANCO)”.

Po rečima prof. dr Sonje Kaišarević, sam program “Promis” Fonda za nauku bio je usmeren ka još jednom važnom cilju, a to je unapređenje profesionalnog kapaciteta mladih učesnika na projektu. Takođe, jedan od ciljeva je i priprema istraživačke grupe za predstojeće međunarodne programe za istraživanja i inovacije.

I. Bakmaz